There Be Dragons

Svi ratovi poиinju pre nego љto se ispali prvi metak.

I nastavljaju se dugo nakon љto poslednji metak pronaрe svoju ћrtvu.

Faљizam i komunizam se љirio Evropom.

U Љpaniji, osnovana je nova Republika sa leviиarskom vladom.

Nakon viљe godina politiиke i socijalne nestabilnosti, u leto 1936,

grupa desniиarskih generala je oformila vojsku i zapoиela ustanak...

koji se pretvorio u dugi i krvavi graрanski rat.

Porodice su rasturene, braжa su se meрusobno ubijala,

Morali ste da se zakunete na Bibliju...

ili da pljunete na nju.

Svi su bili suoиeni samo jednim pitanjem:

Na иijoj ste strani?

TAMO SU ZMAJEVI

Ovaj film je inspirisan stvarnim dogaрajima.

Roрen sam u ratu,

ali sreжom, nikada nisam morao da se borim...

u bilo kom od 165 ratova koji su se dogodili u mom ћivotu.

Moj otac nije bio te sreжe.

Kada je bio mladiж, svi u Љpaniji...

su morali da izaberu stranu i uzmu oruћje.

Odluka je mogla biti donesena u sekundi...

ali posledice su trajale do kraja njegovog ћivota.

Nikada nije govorio o ratu...

sve dok nisam zamoljen da napiљem knjigu

O pokojnom sveљteniku, Hosemaria Escriva...

i tada je poиeo da priиa, priиa i priиa.

Tako sam poиeo da traћim sveca i naљao sam svog oca.

Mislim da je Oskar Vajld ovo napisao:

Svaki svetac ima proљlost...

i svaki greљnik buduжnost.

Hosemaria. Boћe. Oиe, Brzo.

Pozovite doktora.

U junu 1976, monahinja je bila na ivici smrti.

Dijagnoza je bila...

benigni tumor sa jakim bolom,

koji se manifestovao izboиinom...

na levom ramenu, veliиine pomorandћe.

Leиen naprasno i trajno...

kada je, sluga Boћiji, Hosemaria Skriva...

bio pozvan.

Dobili ste sudiju Manuel Toresa, ostavite poruku.

Tata? Ja sam, Robert.

Tvoj sin. Ja sam u Rimu...

piљe knjigu o Hosemaria Escriva.

Idem u Madrid.

I...ћeleo bih o tome da razgovaram sa tobom.

Jesi li tu? Molim te tata, podigni sluљalicu.

U redu, zvaжu te kada stignem.

I иemu ovaj interes za Escriva?

Meteћ u љtampi o njegovoj eventualnoj kanonizaciju...

zainteresovao je mog urednika. I sluиajno,

u istom je gradu kao i moj otac.

Naravno. I kako je sudija, Roberto?

Da budem iskren,

Nismo govorili osam godina.

Preselio sam se u London i od tada...

Moj otac je od onih koji retko opraљtaju. - Osam godina...

Imate li decu? - Ne.

Ne mogu sebe da zamislim kao oca.

Vaљ otac je rezultat jednog teљkog vremena. Pokuљajte da razumete.

Trudim se, ekselencijo.

Neka Bog blagoslovi vaљe...

istraћivanje. I prenesi moje pozdrave... - Lejla.

Lejli.

Do viрenja. - Do viрenja.

Jesi li siguran? - Da.

Hosemaria Escriva je u sredini.

Ja sam desno.

A levo je... tvoj otac.

Evo joљ jedne, na bogosloviji.

Tata,

Ja sam u Madridu... Proљlo je dosta vremena.

Иuj, ja sam blizu tebe, i voleo bih da te vidim.

Zaљto piљeљ knjigu o njemu? - Zato ћelim s tobom da razgovaram.

Pusti to, Roberto. - Znam da si s njim bio na bogosloviji.

Nikada mi nisi rekao da si ћeleo da budeљ sveљtenik.

Zar to nije иudno? - Da, i ja sam isto to mislio.

Zato sam otiљao posle godinu dana, Roberto.

Zaљto? Da li je razlog bio graрanski rat?

Londonski Univerzitet, izvolite. - Dr Lejlu Azoulai, molim vas.

Koje odeljenje? - Matematiиka fizika.

U pravo vreme, upravo sam htela da te pozovem. Kako je u Љpaniji?

Volim Љpaniju. - Kako ti je otac?

Volim Љpaniju.

Reci mi.

On ne ћeli da napiљem knjigu o Hosemaria Escriva.

Makar ste razgovarali. I to je neљto, zar ne?

Neљto zna o Hosemariji.

Siguran sam.

Zaљto mi jednostavno ne kaћe?

Mogla bih ovog vikenda da odem negde.

Ћeliљ li da doрem?

Piљtolj.

Ostavi me na miru.

Prokletstvo.

Imao sam 9 godina...

kada smo se Hosemaria i ja upoznali...

Bilo je to davno.

Roberto, mnogo puta si mi rekao da sam uћasan otac.

Ali ti nikada nisam rekao da sam se s tobom slagao.

Postoji toliko mnogo stvari koje ti nisam rekao, a koje bi trebao da znaљ.

Ako zaista ћeliљ da иujeљ o proљlosti, ja жu ti ispriиati.

Ali te upozoravam... biжe tu zmajeva.

Manolo, jesi li dobro?

Prevario si me. - Vi ronjenje.

Bio sam mali рavo kao i mnoga deca,

ali ni Hosemaria nije bio svetac.

Jednog dana skoro me je ubio.

Tako se vozi, deиko, idemo.

Da li da stanem? - Ne, ne, nastavi tako.

Dosta.

Vozi kao Tores, Manolo. Brћe.

Stani.

Manolo, jesi li dobro? - Jesi li ti lud?

Hosemaria, reжi жu tvom ocu. Zasluћio si batine.

Ja ne mogu da podnesem ovu deponiju.

Ima sve da prodam i vratiжu se u Madrid, kunem se.

Mogu da opet vozim, tata? - Ne, Manolo, bilo je dosta.

Ovaj je bio prvi.

Vidiљ?

Moraжete da se suoиite sa mnogo vrsta zmajeva.

Bojim se. - Ne boj se, Manolo.

Koliko postoji zmajeva, Abilejza?

Mnogo, Hosemaria. Ali, vaћno je kako da se suoиiљ s njima.

Kao љto жeљ da vidiљ.

Dadilja Hosemarie im je priиala o zmajevima...

kao da stvarno postoje.

Bilo je potrebno da proрe viљe od 25 godina...

da bih shvatio kako je bila u pravu.

Ali stvari koje su se dogaрale u ћivotu Hosemarie,

pokazalo se da je to shvatio pre mene.

Zaљto?

Hosemaria je izgubio tri sestre.

Ja sam izgubio malog brata.

Tih dana, smrt je bila deo ћivota.

Mama.

Da li sada mrziљ Boga?

Ne, dragi.

Veoma ga volim.

Da li bi ga mrzela ako bi mene uzeo?

Doрi ovamo.

Ћao mi je zbog tvoje sestre.

Otac Hosemarie je posedovao fabriku иokolade.

Menadћer je bio stari, иudni иovek.

Honorio.

Znamo da nam se dopada ovo љta je unutra.

Znamo da ћelimo ovo љta je unutra.

Ali, zapravo, љta je ovo unutra?

Spustiжu ovo na vaљ jezik...

pet sekundi.

Sada, ћvaжite tri puta.

Manolo, kakav si imao ukus?

Badema. - Badema?

Cimeta. - Cimeta?

Ne smej se. Jeste, cimet.

Sada idite.

Hosemaria, ti ostani.

Ukorio sam ga zbog ismevanja onoga љto ne zna da ceni.

Ne zato љto ne moћe da cenim.

Pogledaj ovo. Ruћno je, zar ne?

Samo jedno malo, jadno zrno.

Ali sa strpljenjem,

talentom, napornim radom i ljubavlju...

moћeљ u njemu probuditi boћanstveni ukus.

Uzmi.

Da li si shvatio lekciju?

Ali ne mogu svi da imaju ukus boћanstvenog.

Pitam se zaљto...

Saиekaj me, Manolo.

Tih dana, moja omiljena smicalica je bila da...

ukradem иokoladu Hosemarievom ocu.

Ali ubrzo nakon toga,

fabrika je bankrotirala i njegov otac je izgubio fabriku.

A meni su zabranili da se igram sa Hosemariom.

Moj otac je verovao da je siromaљtvo zarazno.

Rekao je da Hosemaria viљe nije bio jedan od nas.

A moj otac mogao je biti veoma ubedljiv. Tri...

Moj otac je imao viљe novca, viљe automobila...

i viљe kuжa.

Ali Hosemaria je imao neљto viљe nego ja: oca.

Seme zavisti je poиelo da raste u meni.

U srcu deteta, mnogo semena je zasaрeno.

Nikada ne znate љta жe izrasti.

Siguran sam da nas nije video.

Tokom vremena, Hosemaria se promenio.

Ispriиaжu ti priиu onako kako mi je on ispriиao.

Jedne hladne zimske noжi

Hosemaria je ispred svoje kuжe video bose tragove u snegu.

Pratio ih je...

i tada je ugledao nekoga.

Oseжao je da ga Bog poziva.

Tih dana nije bilo neuobiиajeno...

da deиak ћeli da postane sveљtenik.

Sviрalo im se to ili ne, veжina mladih ljudi su bili u celibatu...

makar kao sveљtenici. Platili ste za to.

Sveљtenstvo je za mnoge bila prilika za karijeru...

ali za Hosemaria...

bio je to boћanski poziv.

Da li shvataљ kakav teret treba da nosiљ?

Da, tata.