The Last of England

Utamniиene uspomene tumaraju u mraku.

Jebi ga. Razbeћe se kao pacovi...

Mrtve duљe kao pacovi nogama tapkaju u tiљini.

Pepeo se slaћe na dnu lobanje.

Goblin razvlaиi zavese s kosookim osomehom.

Panika. Trepжem dok on nestaje u senci, nagoveљtaj proroиkih maиjih oиiju

Praљina postaje toliko gusta, da u pet, kad se teturam do smrznutog kupatila

ostavljam tragove za buduжa iskopavanja.

Kaћu da nastupa ledeno doba, klima se menja.

Vazduh muca tik tik tik tik,

Tandrkanje иasovnika smrti maljem udara u љkriljиane krovove.

Led u tvojoj иaљi je radioaktivan, Dћoni.

Napolju u olovnoj kiљi labud od Avona umire sinkopatizovana smrt...

Crni mraz hvata jul za guљu.

Navlaиimo zavese neprozirne preko zore, i drhtimo pored praznih kamina.

Bogovi ukuжana su otiљli, niko se ne seжa kada.

Makovi i kukolj davno su zaboravljeni ovde,

kao momci koji su poginuli u Flandriji,

njihova imena uklesana u seoske krstove obrisao je kasni mraz.

Proleжe je obavilo polja arsenovim zelenilom, hrastovi umiru ove godine.

Na svakom zelenom brdu stoje oћaloљжeni i nariиu nad Krajem Engleske.

Moj uиitelj je rekao, «nema viљe zidova u Engleskoj nego u Berlinu, Dћoni. »

Љta жemo raditi u ovim istroљenim hektarima? Umreti od dosade?

Ili zabavljati se, izvuжi iz иaura crveno i tirkizno na povrљinu

kao mrtve glave iz cepki biljaka.

Noжni moljci.

Joљ neraskomadano topovsko meso za rintanje od devet do pet.

Љmrkaju lepak umesto vaљe masonske rakije.

Obaraju nas s nogu obmane neuspeha.

Izlazak na ruиak u 501s. Vezivanje u иvor kurиeva u diskoteci.

Иuli smo proroиki glas:

« Video sam najbolje umove moje generacije uniљtene ludilom.

Izgladnele, histeriиne, gole... »

« Ne s praskom, veж s cviljenjem... »

I sakupljeno je sve љto ste bacili iz vaљih kuжa snova,

bogatsvo iz vaљih kanti za smeжe.

Prebirajuжi dronjke vaљih ћivota razbacali smo gomilu,

i иuиnuli na vaљa spaljena srca.

Vaљ svet, koji vredno radi na sopstvenom uniљtenju

opsluћuje maљineriju profita i zaustavlja se sa љkripom, ne sa praskom.

Жak su i naљi marљevi beznadeћni. Uredni mali marљevi niz slepu ulicu.

Sve je okruћila zla birokratija, mutirana, velika kao dinosaurus.

Tanak ћuti gnoj cedi se iz iznurenih institucija.

Graрani su stajali nemi, gledali decu koju su progutala njihova kolica.

I sve љto ste vi uradili, u oиajanju, bilo je slavljenje Vindzora, opet.

Stare krave teturaju se u klanicu da bi se pojavile kao peиeni volovi.

Љta ti vidiљ u ovim teљkim vodama? Pitam.

Niљta osim birokratije iz ministarstva

koji truju ljutiжe novim hemijskim sredstvima.

Љta ja to иujem?

Zvuk Gerљvina iz dinamike geta.

Љta joљ? Cepanje atoma.

A glasine?

Polu-istine procurele iz ministrovog sluиaja.

Vire iza zasleplujuжeg sunca?

Љta oni kaћu?

Kao i obiиno, bez komentara. Neki od njih su жutljivi.

Oh ovde je straћa.

Lozinka?

ODSTUPI.

Љta joљ vidiљ?

Laћi teku kroz nacionalnu mreћu, i korupcija.

I sve je to normalno? Jeste.

Gde je nada?

Male nevine laћi izvukle su je iz glavice kupusa.

Ubili su je?

Jesu.