Pinocchio

ПИНОКИО

Када звезда пада зажелите жељу

Без обзира ко сте

Све што вам срце жели

Оствариће се

Ако желите срцем свим

Све оствариво је

Када звезда пада ви пожелите жељу

Као што то и треба

Судбина је блага

Онима који воле Она даје

Испуњење слатко

Жеља њихових

И тако одједном

Судбина дође и увиди све

И кад пожелите жељу

Снови постају стварност

Лепо, ха?

Верујем да многи од вас не верују у испуњење жеља?

Нисам ни ја. Јасно, ја сам само цврчак

који повремено пева, али рећи ћу вам

због чега сам почео веровати у то.

Једне вечери, некад давно...

Опростите, да причврстим ово... Ево...

Једне вечери, некад давно, моја су ме путовања одвела

у мало село. Била је дивна ноћ. Звезде су сијале

изнад успаванога старога града. Леп призор.

Шетао сам улицама, није било никога.

Једини знак живота давало је светло у дућану

дрводеље Ђепета. Па сам одскакао до тамо.

И провирио унутра. Штета што таква дивна ватра гори улудо.

И шта сам учинио?

Ушао сам унутра!

И погледао уоколо.

На овако чудном месту, можеш очекивати свашта.

Цврчак мора да буде опрезан.

И кад сам био сигуран да никог нема, раскомотио сам се.

Грејући се, малко сам и разгледао.

Тако нешто још нисте видели.

Сјајни сатови.

Изрезбарени из дрвета.

И мале слатке музичке кутије. Права уметничка дела.

А на полицама саме играчке.

Онда ми је нешто привукло поглед.

Лутка!

Попут марионете. С концима.

Слатки мали.

Идемо горе.

Добро, добро.

Још само мало...

Мало боје и завршен је!

Биће добар, зар не, Фигаро?

Опростите.

Видиш, ово је већ друкчије.

Изврсно. Сјајно.

Не можете свима удовољити.

Имам право име за тебе...

Пинокио!

Свиђа ти се, Фигаро?

Не? Теби се свиђа, зар не, Клео?

Онда нека мали дрвени одлучи.

Свиђа ти се?

Ти се зовеш...

Пинокио!

А сад ћемо те испробати.

Музика, професоре.

Полако!

Престаните!

Колико удараца...

Мали дрвени покажи шта знаш

И развесели срца сва

Мало тога знаш то истина је

Али, поносан, ја сам на те,

Мале дрвене ноге И најбоље од свег

Мала дрвена гуза Ако можда паднеш...

Како је грациозан мој мали дрвени...

Клео, ово је Пинокио.

Кажи, драго ми је.

Поздрави Фигара!

Већ си враголан!

И видиш шта се догоди.

Идемо горе.

Баш си сладак.

И тај осмех...

Знаш... Неваљалче, љубоморан си, ха?

Знаш, Пинокио, Фигаро је љубоморан на тебе.

Без бриге, Фигаро, још те...

Колико је сати?

Већ је касно.

Дођи, идемо да спавамо.

Лаку ноћ, Пинокио.

Смешни мали.

Лаку ноћ, Клео, моја водена бебице.

Фигаро, пожели јој лаку ноћ.

Хајде!

Сад иди да спаваш, моја мала сирено. Лаку ноћ!

Ово се зове права удобност.

Ма види га, Фигаро.

Очи су му попут правих.

Баш би било лепо да је прави дечак.

Но, добро... идемо на спавање.

Фигаро...

Заборавио сам да отворим прозор.

Фигаро! Гле!

Звезда жеља!

Звездо сјајна, Звездо бајна

Прва си коју вечерас видим

Желим, желим...

Испуни ми жељу моју.

Фигаро, знаш шта сам пожелео?

Пожелео сам да Пинокио буде прави дечак!

То би баш било лепо. Замисли...

Прави дечак!

Лепа мисао, али не баш остварива.

Прави... дечак.

Тишина!

Што је превише, превише је!

Шта је сад?!

Шта се збива?

Куку мени! Вила!

Добри Ђепето, усрећивао си многе...

заслужио си да ти се жеља испуни.

Мала дрвена лутко, пробуди се!

Дар живота ти дајем!

Шта све данас могу да учиним!

Мичем се!

Говорим!

Ходам!

Да, Пинокио,

...дала сам ти живот. - Зашто? - Вечерас је Ђепето

...зажелео правога дечака. - Јесам ли прави дечак?

Ниси. Да се жеља сасвим оствари, зависи од тебе.

- Од мене? - Докажи храброст, искреност и несебичност,

и једнога ћеш дана постати прави дечак.

- Прави дечак! - То неће бити лако.

Мораш да знаш да изабереш шта је добро, а шта је лоше.

- Добро, лоше? Али како ћу да знам? - Како ће знати!

- Твоја ће ти савест рећи. - Шта је савест? - Шта је савест!

Ја ћу ти рећи!

Савест је онај мали глас којега људи још не слушају.

- Такав је данашњи свет. -Јеси ли ти моја савест?

- Ко, ја? - Желиш ли бити Пинокијева савест?

Па... ја...

Добро... Како се зовеш?

Цврчак.

Клекните, г. Цврчак!

Без трикова, молим.

Проглашавам те Пинокијевом савешћу.

Лорд Чувар знања шта је лоше, а шта је добро.

Саветник у тренуцима искушења.

Водите га правим путем.

Устаните, Сер Цврчку!

Куку мени...

Баш је било лепо!

Хвала вам!

- А значка? - Видећемо. - Добићу је?! - Верујмо у то.

- Златну? - Можда.

Пинокио, упамти, буди добар дечко

и увек следи своју савест.

- До виђења, милејди. - До виђења.

Није лоше.

Тебе сам заборавио...!

- Ти и ја требамо отворено да разговарамо. - Зашто?

- Желиш ли да будеш прави дечак? - Аха. - Онда добро.

Седни, синко.

- Слушај, свет је пун искушења. - Искушења?

Да, искушења. То су лоше ствари које се чине добрима.

Али, иако се добре ствари каткад чине лошим,

а лоше добрим у погрешно време

и обрнуто!

Капираш?

- Али ја ћу знати шта треба! - Браво! А ја ћу ти помоћи!

Кад год ти требам, зазвижди! Овако.

Овако?

Не, покушај поновно.

Овако?

Не, синко. Слушај!

Браво! Запевајмо!

Кад се нађеш у невољи

И не знаш шта је добро, а шта је лоше

Само зазвижди!

Само зазвижди!

И кад си у искушењу, И то желиш јако

Само зазвижди!

Само зазвижди!

Не само мало пиштање, Удахни и дуни јако!

Ако је твој звиждук слаб...вичи.

- Цврчак! - Да!

Иди само по путу правом И ако мало скренеш

Само зазвижди!

Само зазвижди!

И увек следи Савест своју!

Иди само по путу правом И ако мало скренеш

Само зазвижди!

Само зазвижди!

И увек следи Савест своју!

И увек следи Савест своју!

Пази, Пинокио!

- Ко је тамо? - Ја сам! - А, ја сам!

Фигаро, неко је ту.