The Master and Margarita (Мастер и Маргарита)

Druže Latunski, otvorite!

Nemojte ništa lomiti! - Šta se dešava? - Poplavili ste nas!

Kada će u ovoj zgradi biti mir?

Mama!

Ne boj se, ne boj, maleni.

Deca su razbila prozor.

Teto! Gde si?

Mene nema. Ti me sanjaš.

Lezi, stavi ruku pod obraz, a ja ću ti ispričati priču.

Bila je na svetu jedna teta koja nije imala decu.

Ni sreću nije imala. Prvo je mnogo plakala. A onda postala zla.

Margarita je spustila čekić i izletela kroz prozor. Pored zgrade je bio haos.

Trotoarom pokrivenim polomljenim staklom, trčali su ljudi i nešto vikali.

U zgradama preko puta pojavile su se na prozorima siluete stanara.

Pokušavali su da shvate... - Pišeš li pišeš.

O ljubavi?

Ne samo o njoj.

Idi lezi.

Dobro je kad je o ljubavi.

I vi ste tu, Praskovja Fjodorovna. - Ma šta kažeš?

A doktor Stravinjski? - Obavezno. Kako može bez njega?

Ima celo jedno poglavlje s pacijentom.

S kojim? S tobom?

S jednim proleterskim pesnikom. - Više nisu pacijenti, već pesnici.

A ovo nije ludnica već, kako Gorki kaže na radiju... Savez pisaca.

Daćeš mi da pročitam? Zanima me šta si pisao o nama. - Naravno. Čim završim.

Pri kraju sam. - Eto tako... Odmaraj.

Šeprtlja!

Piše li piše...

Ništa, ništa. Pročitaćemo.

San se prikradao pesniku. Rešetka je kliznula i na balkonu se pojavila figura.

Bila je obasjana mesečinom i pripretila Ivanu prstom.

Mogu li sesti?

Zanimanje? - Pesnik.

Prezime?

Bezdomni.

Moje pesme vam se ne sviđaju?

Uopšte mi se ne sviđaju.

A koje ste čitali?

Kako ste se našli ovde?

Pre godinu dana sam pisao o Ponciju Pilatu. - Vi ste pisac?

Ja sam majstor.

Ona mi je svojim rukama ovo izvezla. - Ona?

Kako se prezivate? - Više nemam prezime.

Odustao sam od njega. Kao i od celokupnog života.

GODINU DANA RANIJE

Zdravo. - Zdravo.

Potpisaćete? - Da.

Zanima vas savremena dramaturgija?

Gala. - Gala...

Glavna predstava sezone. Tek sam od nedavno u Moskvi. Inače sam glumica.

Želim da igram u vašem pozorištu. - To nije moje pozorište.

Sve najbolje.

Zdravo. - Izvinite što ja ovako. Član ste Saveza pisaca?

Recimo. - Večeras je u njihovom restoranu pravi američki džez.

Zdravo. - Zdravo. - Pozdrav. - Vi želite da vas pozovem? - Zdravo. - Zdravo.

Moskva je vaš grad. - Hvala. - Čekaju vas, druže dramaturg.

Zdravo... Izvinite. - Onda večeras.

Počinje u osam.

Zdravo. - Svi vas već čekaju. - Jefim Romanovič je stigao? - On neće doći.

Zdravo. - Kako da probamo bez režisera? - Dođi kasnije. Glumci znaju tekst.

Ako nešto treba, može se i sutra popraviti.

Hegemone!

Optuženo lice. Iz Galileje.

Napred, zatvoreniče. Napred!

Ti si taj Jošua Nocri, koji je nagovarao narod da sruši hram?

Dobri čoveče... - Rimskog prokuratora zovi hegemon, jasno? Ili ću te udariti!

Ja govorim vaš jezik, hegemone. - Da?

Dobro.

Znači, hteo si da srušiš hram i nagovarao si ljude na to?

Ja, dobri... hegemone, nikada u životu nisam rušio hramove.

I nikoga nisam nagovarao na nešto tako besmisleno.

Lažeš.

Postoje svedoci. - Ti dobri ljudi su pogrešno shvatili šta sam govorio.

Već brinem da će ta zabluda nastaviti da traje veoma dugo.

Prestani da se praviš lud.

Protiv tebe je napisano dovoljno da budeš obešen. - Ne, ne, hegemone.

Bio... Bio je jedan s pergamentom i nešto pisao.

Pogledao sam taj pergament i užasnuo se. To što je napisano ja nisam govorio.

A šta si o hramu govorio gomili na trgu?

Hegemone...

Ja sam govorio da će se srušiti hram stare vere i izgraditi novi hram.

Istinit. - Šta je to istina?

Istina je to...

Da tebe boli glava.

I boli te tako jako da malodušno pomišljaš na smrt.

Izgubio si veru u ljude.

Ali tvoje muke će ovog trena prestati. Glava će proći.

Eto, sve je prošlo.

I mene to zaista raduje.

Odvežite mu ruke.

Izvinite. Izvinite. - Šta? - Izvinite.

Drugovi, šta je ovo? Vidite li da imamo probu? - Kažu da neće biti predstave.

Šta? Ne razumem. Kako je moguće? - Dobri ljudi, vratite rekvizit! - Zar ste ludi?

Zar ne vidite? Na sceni je narodni umetnik SSSR-a. Šta se dešava?

Nama je rečeno da uklonimo dekor. - Šta? - Ko je rekao? Šta se dešava?

Izvolite, druže Rimski. Pravo osveženje.

Igore! - Ništa, ništa...

Tamo upravo uklanjaju dekor. - Predstava je skinuta na zahtev ministarstva.

Prošli smo komisiju. - Danas skinuta, sutra vraćena. - Razlog?

Ja sam samo za finansijski deo. - Druže Rimski! - Da. To je stvar za Lihodejeva.

Ali on nije u svom kabinetu. Još je na službenom putu.

Opet? - Već nedelju i po.

Kako da ga nađem? - Zgrada Pigita u Sadovoj ulici. Stan 50.

Hvala.

Cvili, belo kopile! Došao je dan naplate. Li!

Sećaš se kako se to radi?

Ja kod Stepana Bogdanoviča. - Drug Lihodejev nije tu. - Rekli su da jeste.

U Jalti je. Nije tu. - Grunja! Vodu!

Stepane Bogdanoviču!

Grunja!

On ne prima. - Vodu! Grunja!

Mihail Aleksandrovič! - Kako ste znali da ovde živim? - Nisam. Ja kod Lihodejeva.

Mi smo komšije. Direktor pozorišta i vaš izdavač u istom stanu. Zgodno?

Ne prima me. - Kako to, ne prima?

Ne prima...Pa vi ste napravili bum!

Zašto sedite tu? - A šta da radim?

Ja sam se tek nedavno uselio.

Prethodni stanari su se negde odselili.

I vi ćete uskoro, intelektualci šugavi! Zgrabili po tri sobe, ali nećete dugo!

Nije lepo. Nije!

Antuška. Bolesna je. Previše je primila k srcu borbu proletarijata.

Mihail Sanič! Pilat je skinut s repertoara.

Nemojte brinuti. Za pozorište se uvek obilaze mnoga odeljenja.

Kada se predstava skine, svi čitaju delo po kome je napravljena.

A ono je štampano u našem najnovijem broju.

Tvrdim vam kao potpredsednik Saveza, da postoje problemi ja bih to prvi znao.

Zahvaljujemo Nastasji Lukinišnoj na izveštaju o Zbirci morskih priča.

Navigatore Žorž, nestrpljivo čekamo. Sledeće na dnevnom redu...

Diskusija o umetničko-političkom sadržaju dela Pilat.

Autor se poziva na scenu.

Molim vas, sedite. - Ovde? - Da.

Poziva se kritičar Osov Semjonovič Latunski.

Za početak bih podsetio okupljene drugove književnike, da je zadatak

sovjetske kritike otkrivanje objektivnog i klasnog smisla književnih ostvarenja.

A sada o konkretnom pitanju. U vreme kada partija i vlada ulažu silne napore

da zauvek izbave zemlju od štetnih, reakcionarnih i religioznih predrasuda,

član Saveza sovjetskih pisaca se bavi hvaljenjem religioznog mračnjaštva.

Piše komad o Ponciju Pilatu i Isusu Hristu koga stidljivo zove Jošua Nocri.

Na taj način, pokrivajući se istorijskim materijalom, kritikuje sovjetsku vlast.

Dozvolite... - Nisam završio.

Sedite, molim vas.

Citiraću tog Nocrija.

Svaka vlast je nasilje nad ljudima. Šta autor time hoće da kaže?

Da je vlast diktature proletarijata takođe nasilje? Da, nasilje.

Ali iznuđeno. I neophodno.

Dakle, drugovi, Pilat je politički štetno i veoma opasno ostvarenje.

Njemu nije mesto u sovjetskoj literaturi!

Nastavimo debatu. - Mala improvizacija! Kako Pilat ide na rad u ministarstvo?

Druže Bezdomni, pustite improvizacije. Imamo dnevni red!

Još jedna mala. Šta će nama raj? Svi ćemo otići u Krimski kraj!

Šta je bilo s odmorima na Krimu? - I s rešavanjem stambenog pitanja?

Poprihine, smirite se ili ćete napolje! - Smiriću se. - Hvala. Nastavljamo.

Reč dajem Borisu Petroviču Majgelu.

Kako se dogodilo da reakcionarno delo Pilat,

uopšte bude štampano i skoro izvedeno na sceni?

Zato što je kad nema ribe i Pilat riba!

Naš zadatak nije da zabranjujemo. Naši neprijatelji jedva čekaju da kažu kako

u SSSR-u navodno nema slobode govora.

Naš zadatak je pomoći autoru.

Usmeriti autora na pravi put služenja radnom narodu.

Šta je govorio drug Lenjin? Pametan nije onaj ko ne pravi greške...

Pametan je onaj ko ume da ih brzo ispravi!

Druže Majgel... Druže Majgel!

Dozvoljavate? - Izvolite, druže Berđus.

Pre svega, kao urednik koji je dozvolio štampanje tog dela...

Želim da se iskreno izvinim svim kolegama zbog ispoljene političke...

...kratkovidosti.

Oprostite mi. Predlažem da se sav tiraž odmah povuče iz prodaje.

Uveren sam da ćemo napornim trudom uspeti da doradimo delo

u ideološki ispravnom smeru.

Ostalo je još da čujemo mišljenje autora.

Mogu da govorim? - Naravno. Izvolite, govorite.

Ja sam svoj komad već napisao.

Dobro.

Zašto ne iskoristite talenat da pišete ono što zaista zanima sovjetske čitaoce?

Na primer, o radnim podvizima naroda?

Desilo se da ja nisam radio u fabrici. Niti silazio u rudnik. Ni žeo ovas.

Kako da pišem o onome što ne znam?

Koliko mi je poznato, ni u drevnoj Judeji niste bili.

S vašom dozvolom, ja sam istoričar. - Eto! Pišite o istoriji revolucije.

Plašim se, da vam se ni to neće dopasti. - Još jedna improvizacija! - Dosta više!

Kratka je. Sovjetskog pesnika ne zanima Hrist.

Sovjetskog pesnika zanima metalni list. Elektrifikacija, gas, naftna grana.

To je naša duhovna hrana!

Drugovi... Druže!

A vi kuda?

Tuda.

Druže... Sve si tačno rekao.

Hteo sam da te podržim, ali nisam stigao. Bilo je snažno. - Ili glupo.

Zavisi odakle se gleda. Dijalektika. - A ti ne gledaj. Ako baš pritisnu...

Napiši im roman o kolhozu. Kako je klasala raž. - Izvolte!

To možeš za nedelju dana.

Kod tebe je banja. Ovde su živeli ljudi.

Kakav debeli mačak!

Kako se zoveš, buržuju? - Begemot. - Tvoj?

Svrati katkad u goste. - Baš kao ja.

Pazi na glavu. - U mom zajedničkom stanu su okačili raspored korišćenja nužnika.

Možeš zamisliti?

Ja sam kreativna osoba, ne mogu u nužnik po rasporedu.