Catch Me a Killer

Ne hvata se ubica gledajući najskorije delo.

Gledate mu u dušu. -Momci. Dođite ovamo.

Sumnjaju da je ubica opet počeo. Treba im forenzički profajler.

U ovoj zemlji nemamo profajlere. -Ti ćeš biti prva.

Gđice Pistorijus. Dobrodošli u Kejptaun.

Džoj Adams je nestao u petak popodne.

Imamo svedoka. Džojev najbolji drug, Tino.

Mogu li da razgovaram sa njim? -To nije dobra ideja.

Hoćemo pravdu! -Napeto je. -Ne treba nam još jedan detektiv.

Treba nam drugi pristup slučaju, i mislim da nam ona može to dati.

Ti ometaš ovaj tim.

Šutni je nazad. -Evan Prinslu. Nestao je od juče.

Da bismo našli Evana, treba nam pomoć zajednice.

Moramo da objavimo profil. -Nastaće haos.

Imamo 21 leš, dva nestala dečaka. Već je haos.

Ovo je stiglo u vašu redakciju? -Da.

Šta misliš o tome? -Dejvid Berkovic.

Serijski ubica. Kasne '70-e, Njujork. Pisao je ovakva pisma policiji.

Imitator. -Džoj!

Jedan. Dva. Tri.

Četiri.

Pet. Šest.

Sedam.

Osam. Devet.

16. 17.

18. 19.

20.

Bojsi! Bojsi!

Bojsi!

Boj...

Što si se toliko zadržao? -Nisam mogao da te nađem.

Loš si u ovoj igri, Normane.

Ne želim to!

Idite okolo pozadi. Mi idemo napred.

Policija! Otvaraj.

Lejtone Džonson. Ovo je policija. Imamo nalog za vaše hapšenje.

Idemo! Gore! Ruke uvis! -Na pod! Na pod! -Ne mrdaj.

Upucaću te u glavu. Ne mrdaj!

Čisto. -Ustaj.

Šta je ovo? -Ništa. Samo papiri. Pisma. -Imaš samo jednu šansu.

Gde je Evan Prinslu? -Šta? Evan Prinslu?

Nestali dečak? Ne znam. Kunem se.

Ne znam. Nisam oteo nijednog dečaka, nisam. -Ej Džej.

Gore je sve čisto. -Kunem se! Samo sam napisao pisma.

Samo sam hteo da se zezam sa njima. Morate mi verovati.

I? -Nema traga Evanu.

Sigurno nije naš tip. -Sigurni ste? Čime on zarađuje za život?

Putujući trgovac. Bio je van grada kade je Evan otet.

Samo je hteo da nas zeza. -Dok deca umiru. Pobogu.

Jutros je Džojeva obdukcija. -Treba da budem tamo.

Mislim da nije neophodno da ona učestvuje u tome.

Doći ću po tebe kad bude vreme da krenemo.

Mali udasi na usta.

Stavi malo ovoga ispod nosa.

Pomoći će.

Detektive Ekstin. Došli ste zbog dečaka? -Doktore. Kapetan Pistorijus.

Prvi joj je put. -Nadam se da možete smiriti stomak.

Nemam nikoga da čisti za vama.

Uzrok smrti je gušenje. To je urađeno trenerkom oko vrata.

Plitke unutrašnje ogrebotine potvrđuju sodomiju.

Bio je nečim vezan. Možete videti modrice oko zglobova.

Definitivno se borio, ali ne dugo. Izvinite.

Zdravo, Vilmin. Treba mi drugo mišljenje o pacijentu.

Mogu li da ti smetam? -Kolegi treba hitna konsultacija.

Mogu li vas zamoliti da sačekate u hodniku dok nisam tu? -Naravno.

Šta vidiš?

Ovo. Vidi.

Ruke vezane, kao što je rekla. -Tako je. Iza leđa.

To je poza koja pokazuje potčinjavanje.

Ako je ubica odrastao, zašto bi morao da tako vezuje dečaka

duplo manjeg od sebe? Dete svakako nije moglo da se brani.

Neki sadistički impuls. -Kontrola. Za tim on žudi.

To pokazuje vezivanje. Onda pogledaj kako je uredno ostavio mesto.

Isto je sa svima. Vidiš kako nije ostavio nered? On radi metodično.

Čisto. Po poruci sa ispravkom znamo da je pedantan u vezi detalja,

ali je i organizovan. -Perfekcionista. -Da.

Ali ne samo sa poslom. Kako ostavlja tela,

to nam govori da mu je izgled važan. On žudi za kontrolom. Vežba je.

Sodomija.

Mislim da je svet fantazije našeg ubice fiksiran na analnu fazu

razvoja. To je doba kada deca postaju opsednuta svojim anusom.

Zadržavanjem ili izbacivanjem izmeta. Samo slušaj.

To je doba kad deca nauče da mogu da kontrolišu

sopstvene telesne funkcije. Neka od njih se naslađuju tom kontrolom,

moraju da se drže toga. Tu leži seksualna fantazija našeg Davitelja.

Možda neka trauma iz njegovog detinjstva koju on oživljava.

Bio je sodomizovan ili zlostavljan u detinjstvu.

Ubijanje je način da vrši kontrolu sada, dok je tada bio bespomoćan.

Zapeo je u analnoj fazi. -To je teško svariti.

Svi imamo svoje demone. -Ali ne ubijamo svi decu zbog njih.

Ako si trpeo takvo zlostavljanje tokom godina kada se formiraš,

ta šteta može da te promeni.

Mislim da se naš ubica identifikuje sa agresorom. Uzima aktivnu ulogu.

Dečaci predstavljaju njegovo mlađe ja. Na psihološkom nivou,

svaki put kad ubije nekog od njih, on izvrši samoubistvo.

Da bar to uradi na stvarnom nivou.

Džojev drug, Tino. Mogu li da razgovaram sa njim?

Ničega se ne seća.

Stvarno bih volela da pokušam.

Pitaću. -Hvala.

Hoćemo pravdu! Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! -Sranje.

Neće nas oni zastrašivati.

Samo sačekaj ovde. -Hej! -Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! -Ubistvo! -Ubistvo!

Sve je to sranje, čoveče.

Veruješ li u to sranje?

"Analna faza"? "Psihološko ubistvo"? Ne, čoveče. -Kako je Miki objasnila,

razmišljaj o tome kao o tragovima.

Iz onoga što radi, možemo znati šta želi. A iz toga, možemo reći ko je.

Stvarno mislim da tu ima nečega. -Izvini na rečniku, poručniče,

ali zabole me šta on želi. Pametniji sam od tog gada.

Neću pokušavati da ga provaljujem

kao ukrštenicu na poslednjoj strani novina. -Nemaš izbora, Rusov.

Ovako radimo od sada.

Tebi je sigurno šećer u krvi probio plafon.

Zar ti to nije četvrti sendvič danas?

Oliver.

Dobro.

Hvala. Dobre vesti. Možemo da razgovaramo sa Tinom.

Poranili smo.

Mogu li da te nagovorim?

Nadajmo se da Tino može da nam da nešto da pomognemo Evanu.

Imam dete istih godina. Ben.

Imam noćene more u kojima se vraćam kući sa posla i kažu mi da je nestao.

Ne spavaš?

Nedeljama.

Te noćne more se neće ostvariti.

One su odjeci. To je sve.

I ti ih imaš?

U mraku je sve strašno.

Kako se boriš?

Mislim na svetlo. Kako kad jednom svane, tama prosto nestane.

Mora. I pušim cigaru za cigarom.

To bolje da ne radiš.

Tvoj dečak je bezbedan, Ej Džeje. -Ne znam.

Možemo li reći da je bilo ko od njih bezbedan? -Ili bilo ko od nas?

To nije utešno. -Izvini.

Valjda sam odvikla sebe od pozitivnog razmišljanja.

Posao će to uraditi.

Znači, učim.

Da uđemo?

Da.

Gospođo, želite li šolju čaja? Možda vodu?

Ne, hvala. Samo hoću da ga odvedem kući.

Tino, treba da ti postavim neka pitanja o čoveku koga si video.

Je li to u redu? -Sećaš li se,

je li bio lepo obučen ili je izgledao prljavo?

Imao je košulju sa dugmićima. -Baš je pametno da si se toga setio.

A kada je pričao sa tobom i Džojem, je li bio prijatan? -Da, teto.

Svideo ti se? -Ne, ali Džoju jeste.

Je li čovek bio smiren kada je razgovarao sa vama?

Je li izgledao kao da je nervozan? -Ne, ali je pričao blago.

Niste uopšte bili uplašeni od njega?

Misliš da bi se setio lica tog čoveka, Tino?

Mislim da bi mogao. Jer mislim da si vrlo pametan.

I sećaš se više nego što misliš.

Treba mi tvoja pomoć da nađemo Evana.

Možeš li da zatvoriš oči?

Sad misli na to kako si se osećao tog dana.

Kako si bio umoran od tolikog hodanja.

Sećaš li se Džojevog glasa? Znaš li kako zvuči?

Dobro. Sada dolazi taj čovek.

U svom autu, kako si rekao. Doveze se do vas.

Onda Džoj ustane i ode do auta.

Sećaš li se bilo čega u vezi auta? Koje boje je bio...

kakvog je oblika bio? -Nešto je bilo na autu.

Šta to?

Nalepnica.

Umeš li da čitaš, Tino?

Malo. -Vrlo dobro.

Sad možeš da otvoriš oči.

Pastore Filips? Imate li parče papira?

Hvala.

Dobro.

Možeš li da napišeš neko slovo?

Dođi. Pokaži mi.

Nešto 'IS'...

Sećaš li se ostalih slova?

R i E i A.

Tako dobro ti ide. Stvarno. Zajedno ćemo da se setimo

šta je još pisalo na nalepnici, važi? Kao slagalica.

Znači, imamo R-E-A, nešto 'IS'.

Sećaš li se, je li bilo neko od ovih slova?

Dobro. Hajde da ih zaokružimo.

Ovo.

"Čitanje je zabavno". Hvala ti, Tino.

Baš umeš sa ljudima.

Misliš da možemo da se oslonimo na to što je rekao? -Da, mislim.

Imam još mnogo toga. Blag glas, kako se nisu plašili.

Taj čovek je nežan.

Vredan poverenja.

Deca ne veruju svakome.

Za kakve ljude znaš da su takvi?

Sveštenici.

Ili učitelji.

"Čitanje je zabavno".

Da.