House of the Dragon

Sranje.

Dišite.

I gurajte.

Opet.

Gurajte.

Glava.

Dečak je, princezo. -Slava Majci!

Zdrav? -Rita se kao jarac, princezo.

Zdravo. Zdravo.

Princezo.

Kraljica je zahtevala da joj se donese dete. Odmah.

Zašto?

Odneću ga sama.

Treba da ostanete u postelji. -Treba! Pomozi mi da se obučem.

Tiho, tiho...

Princezo.

Vaša haljina.

Princezo? -Ide.

Posteljica!

Dečak. Upravo sam čuo.

Da. -Bravo.

Kuda ćeš? -Ona želi da ga vidi.

Sada?

Idem s tobom.

Nadam se. -Daj ga meni.

Neću joj pružiti zadovoljstvo.

Bar mi se osloni na ruku.

Je li strašno bolelo?

O, Bogovi.

Jednom sam primio koplje u rame.

Baš mi te je žao.

Princezo. -Princezo...

Drago mi je što nisam žensko. -Princezo...

Princezo... Gospodaru...

Šta je?

Šta je?

Sranje.

Hodaj. Hodaj.

Šta li sad hoće?

Mislio sam da je to za nama.

Princezo. Ser Lenore.

Čast mi je što vam čestitam među prvima.

Hvala, lorde Kazvel.

Ako ikako mogu da pomognem...

Taj dan još nije došao, lorde.

Vratićemo se. Može ona da dođe kod nas. U redu?

Ne, osim ako nećeš da me nosiš niz stepenice.

Ovo je apsurdno.

Princezo.

Renira.

Treba da odmaraš nakon porođaja.

Ne sumnjam da biste to voleli, Veličanstvo.

Moraš da sedneš.

Talija, donesi jastuče princezi.

Nema potrebe. -Koješta.

Završićemo posle.

Veličanstvo...

Kakva radosna vest.

Zaista, Veličanstvo.

Gde je?

Gde je moj unuk?

Evo ga.

Lep princ.

Stamen.

Bićeš zastrašujući vitez.

Hoćeš. -Ima li dete ime?

Nismo još... -Džofri.

Zvaće se Džofri.

Neobično ime za Valirijca.

Mislim da ima nos na oca.

A ti?

Ako vam ne smeta, vaša kći se junački naprezala

i treba da odmara. -Svakako.

Tako...

Bravo, kćeri moja.

Nadam se da je porođaj bio lak.

Mislim da sam nazvala babicu pičkom.

Samo se ti trudi, ser Lenore.

Jednom ti možda uspe jedno koje liči na tebe.

Nisi mislio da me pitaš pre no što krstiš moje dete?

On je naše dete. Zar ne?

Samo jedno od nas krvari.

Zaslužujem da se pitam za svoju porodicu.

Ne deluješ zainteresovano u poslednje vreme.

... i ugleda velikog, strašnog zmaja!

Majko!

Vidi.

Izabrali smo jaje za bebu.

Izgleda savršeno.

Pustio sam Luka da bira. -Hvala, Džese.

Ne napušta jaje svakog dana Zmajsku jamu.

Mislio sam da je najbolje da pratim momke.

Lenor i ja smo zahvalni.

Još jedan dečak, čuo sam.

Kakav ćeš ti vitez biti, a?

Smem li?

Ser Harvin želi da upozna Džofrija.

Svakako.

Džofri, zar ne?

Oče, smem li da držim Džofrija?

Ne, ne, ne. Vas dvojica, nazad u Zmajsku jamu.

Ma daj. -Pre no što pošalju poteru.

Spavaš pred komandirom Gradske straže.

Grozan manjak poštovanja.

Bojim se da mu je drskost porodična odlika.

Stoj!

Pustite ga da priđe.

Pozovite Vermaksa, prinče.

Služi!

Stoj!

Odlično.

Vermakse!

Vermakse!

Stoj! Stoj!

Morate ovladati svojim zmajem, mladi prinče.

Kao princ Egon Sunčevim Žarom.

Kad se potpuno vežu za vas, neće primati naređenja od drugog.

Smem li da kažem?

Drakaris, Vermakse.

Emonde, imamo iznenađenje za tebe.

Šta? -Nešto vrlo posebno.

Samo ti nemaš zmaja.

Tako je. -I krivo nam je zbog toga.

Zato smo ti ga našli. -Zmaja?

Kako? -Bogovi su ga dali.

Pažnja, Ružičasti Užas! -Ružičasti Užas!

Pažljivo ga zajaši. Prvi let je uvek težak.

Ova ima 60 prstenova.

I dva para nogu na svakom.

To je 240.

Jeste.

Ima oči.

Mada...

Ne verujem da vidi.

Šta misliš, zašto je to tako?

To je van našeg poimanja.

Valjda si u pravu. Neke stvari jesu.

Veličanstvo.

Emonde. Šta si uradio? -Opet je to uradio.

Posle upozorenja? Moram li da te zatočim u sobu?

Naterao me je! -A tebi malo treba.

Tvoja opsednutost je nepojmljiva. -Dali su mi svinju!

Šta? -Rekli su da su mi našli zmaja.

Poslednji članak nema noge. -A to je bila svinja.

Imaćeš zmaja jednog dana.

Moraće da zatvori oko. -Znam.

Svi su se smejali.

Napravili su joj krila.

I rep.

Mali ne sme da bude tako lakoveran. -Dete je.

Mislio je da su nabasali na divljeg, bezimenog zmaja

i namamili ga u Zmajske jame?

Tvoji unuci su pošast. -Veća su deca od njega.

Oni su divljaci. I to uopšte ne čudi.

Sigurna si da ih na to nije nagovorio Egon?

Čudi me što su im se jaja uopšte izlegla.

Zašto? -Znaš ti zašto.

Bojim se da ne znam. -Nemoj...

Viserise.

Nastavićemo popodne, Edarde.

Već sam načinjala tu temu,

a ti si zabranio da pričam, pa sam ćutala.

Jedno takvo dete je greška.

Tri su uvreda.

Za presto, za tebe.

Za kuću Velarion i priliku koju si se borio da joj nađeš.

Da ne spominjem pristojnost.

Jednom sam imao crnu kobilu.

Crnu kao gavran.

Jednog dana je pobegla s pašnjaka

i pastuv iz susedstva je oplodio.

Pastuv je bio srebrn kao mesec u zimskoj noći.

A ždrebe, kad se rodilo, kestenjasto.

Najneugledniji braon konj kog si ikad videla.

Priroda je misterija.

Otkud znaš?

Srebrni pastuv. Otkud znaš da je bio on?

Jesi li prisustvovao činu?

Posledice aluzije kao te s kojom se ti poigravaš

bile bi strašne.

Ne spominji to više.

Zar sam izgubila razum, ser Kristone?

Varaju li me čula, ili svi spavaju

i sanjaju isti glupi san? -Ponekad deluje tako.

Bestidno se razmeće privilegijom nasleđa,

očekuje da svi u Crvenoj Tvrđavi poriču istinu koju sve oči vide,

a kralj, njen otac... -Zna.

Svakako! Ili je znao pa sebe ubedio u suprotno.

Samo joj smišlja izgovore.

Princeza Renira je drska i neumoljiva,

pauk koji ubada i isisava plen do smrti.

Pička razmažena.

Ovo je ispod mog nivoa. Oprostite.

Moram da verujem da će, na kraju, čast i pristojnost prevladati.

Moramo da se držimo toga i jedno drugog.

Čija je to bila ideja? -Sranje.

Svinja. Tvoja ideja?

Ne.

Džesova.

I...