No Hit Wonder

"Letnja senzacija Danijel Novak osvaja liste svojim hitom.

12.000 tinejdžera došlo je na njegov nastup.

Tinejdžeri su na ivici nervnog sloma.

Dan pre koncerta obožavaoci čekaju zvezdu pred hotelom.

Sledi Danijel Novak, čudo s jednim hitom.

Smeta li vam što ste poznati zbog samo jedne pesme?

Smeta li vama što uvek postavljate isto pitanje?

Ja sam broj jedan!

Pozdravite našu novu zvezdu na Majorki!

Ne čujem vas.

Danijel, 49 g, samac. Pevač s jednim hitom."

Hvala.

Danas imate popust od 70% na izabrane proizvode.

"Želim napolje!"

Smešak, molim!

Hvala.

PROPALI HITMEJKER

Tu ste?

Možete li da ponovite? -Naslov je "Strategije za sreću".

Radi se o markerima za kortizol kod umereno depresivnih ljudi.

Dobro sam čula. Veoma dosadno!

Ne razumem. -Možete li to bolje da predstavite?

Gde je priča?

Gde su emocije? Zašto bi se sponzori oduševili?

Priča je stvar sama po sebi.

Radi se o primeni naučnih saznanja

da bi ljudi bili zdraviji, otporniji i srećniji.

Srećniji ljudi su društveniji, a takvi ljudi

ne bi bili luksuz u ovom poremećenom društvu.

Da smo malo srećniji, čovečanstvu bi možda bilo bolje.

Ako to ne oduševi sve...

Ne tražim sponzore, nego javne fondove.

Mogu li da vas prekinem? Osvrnite se.

Vidite li negde novac iz javnih fondova?

Moram privatnike da moljakam kad nam ponestane papira.

Imamo i druge probleme. Premalo osoblja, previše piskaranja.

Jedino što nemamo je novac.

Sreća može da čeka. -Osiguranje ne pokriva sreću.

Svake godine moram da opravdavam vaše radno mesto.

Bilo bi lepo da imate neki hit.

Hit.

Treba mi nešto sočno, emocije, sponzori.

Osećam se kao marketinška agencija.

Hej, Lisi! -Hej.

Svetlo opet ne radi. -Zvaćemo domara.

Želim vam sreću, ali imate je.

Duhovito!

Već se dovoljno prostituišem.

Dva doktorata, a menjam noćne posude.

Hej! -Oprosti.

Hvala na poslu. -Ti ćeš?

Hvala, Lars.

Jutro! -Jutro!

Čule ste? -Šta?

Slavna osoba u 305.

Zaista?

Budan je.

Poznaješ ga? -Ne.

"Time, time, time..." -Ludnica! -Moj Bože!

Ne izgleda dobro. -Rokeri teško žive i umiru mladi.

Kasni 20 godina da bi umro mlad.

Dobar dan!

I?

Kako ste?

Ja...

Ko ste vi?

Ja sam Hazel Graminski, doktorka.

Ovo je dr Gremel-Valdštet.

Naša naučna saradnica. -Zdravo!

Šta se dogodilo s mojom glavom?

Pali ste s balkona.

Imate potres mozga i naprsnuće ligamenta.

I to je sve? -Ne.

Propucali ste sebi lice.

Mala rupica, dva šava.

Kako je došlo do toga? -Imate li novine?

Nemam ih pri ruci,

ali možemo ih potražiti.

Recite nam nešto o tome.

Dobro. -Dobro.

Kad mogu da odem?

Znate li gde ste? -Gde?

Na odeljenju za akutne slučajeve. -Više to nisam.

Ovo je zaštićeno psihijatrijsko odeljenje Univerzitetske bolnice Minhen.

Zaštićeno?

Zatvoreno.

Ergoterapija? -Neće.

Ne govori, ništa?

Koje ste mu terapije ponudili?

Nemamo ništa. -I ćuti?

Već pet dana.

Šta je rekao?

Moj život, moja stvar.

Sutkinja ga ne pušta napolje.

Nastavite dok ne reaguje.

Dalje! -Oprostite! -Da?

Mogu li ja da pokušam?

Ako su vam granule limuna previše suve.

Tako razbijate led? -Mala šala.

Za početak, posle ćemo preći na stvar.

Čaj od limuna u granulama?

Šta su pisali o vašoj nezgodi?

Oprostite. -Ne, dobar vic.

I? -Baš ništa.

Nije bilo ni najmanje vesti.

Imam malu probnu grupu.

Možda želite da nam se pridružite.

Dobro ste počeli, a sad želite razgovor.

Više volim kad ljudi ne govore mnogo.

Ja sam naučnica, ne terapeutkinja.

Mislila sam da malo želite da izađete s odeljenja.

Grupa je u dnevnoj bolnici.

Vidite vrt.

Glupa ideja. Moram da idem.

Čekaju me uzorci urina.

Hlade se.

Želim cigaretu. -Nije dopušteno.

Bojite se da ću pobeći?

S naprsnućem ligamenata?

Šta radite u toj grupi?

Pevamo.

Da vidimo usrećuje li to ljude.

"Na stablu je kukavica...

Na stablu je kukavica sedela.

Tada je došao mladi lovac.

Tada je došao mladi lovac.

I ustrelio jadnu kukavicu.

I ustrelio jadnu kukavicu.

Vaš poziv je na čekanju.

I ustrelio jadnu kukavicu. -Halo?

Još ste tu?" -Da.

Imate pravo, nije bilo izveštaja.

To je čudno.

I ja mislim.

Možda se zagubilo.

"S kim razgovaram?"

S izvorom bliskim njemu.

"Danijele, jesi li to ti?" -Halo?

"Memorisala sam tvoj broj još kad sam bila u Bildu.

Halo?"

Još nešto... -Stanite, ubošću se viljuškom u oko.

Imam predlog za vas.

Pomozite mi da ih usrećim, a ja ću vama da izađete.

Ne možete, niste doktorka.

Šta... -Ako im neko kaže da se otvarate i sarađujete,

pomisliće da niste pretnja sebi

i uskoro ćete moći da izađete.

Samo neko treba da se založi za vas.

Uskoro? -O tome ne odlučujem.

Zavisi od vašeg angažmana.

Da. -Ali brže. Mnogo brže.

Ne želite da me lečite?

Mogu li da budem iskrena?

Da.

Vi me ne zanimate. Želim da moja studija bude uspešna.

Pomozite mi, pa ću i ja vama. Posle radite šta hoćete.

Oštroumni ste.

Više nego što mislite. -To vam više pristaje.

To znači da mogu da računam na vas? -Ne.

Napolje! -Dobro.

"Danijel!" -Halo? "-Zdravo!

Slušaj, malo sam istraživala.

To je strašno, pozdravlja te cela redakcija.

Dobro si?" -Sjajno.

Ovde su ljudi divni. " -Super!

Imam nešto senzacionalno.

Dali su mi veliki nedeljni intervju."

Šta? "-Da.

Dve stranice o tvom životu.

Iskren razgovor o usponima i padovima.

Nikakvi tračevi." -Zaista? -"Ali pitanje je kako si.

Možda je sve to prebrzo." -Ne.

"Gde si?

Kod kuće. -"Možemo tamo da se vidimo?" -Da. -Odlično!

Razgovaraću sa fotografom. Čujemo se." -Odlično.

Kako je Danijel Novak?

Ne sme da izađe.

Nije sigurno.

Najmanje šest nedelja.

Rekla si da je odlično.

Sutkinja ga pušta napolje. -Šta?

Može u dnevnu bolnicu. To je tvoja zasluga.

Raduj se!

Lisi!

Dalje...

Dođavola!

Bila sam tako blizu.

Maramica?

Šta radite ovde? -Pomerite sedište, moje koleno...

Zašto ste ovde? -Moje koleno!

Prozor je bio otvoren. Ne prvi put, sudeći po mrljama od vode.

Kako ste pobegli iz bolnice?

Rekli ste da ćemo pomoći jedno drugom.

Nisam na to mislila.

Ne smete biti ovde. -Šta radite?

Vraćam vas u bolnicu.

Ja bih razmislio.

Zašto?

Ko je ostavio ključeve na mom jastuku? -Ja...

To je nemar. -Ucenjujete me? -Imali smo dogovor.