Louis C.K.: Ridiculous

SAME BESMISLICE

Hvala.

Hvala.

Hvala. Pozdrav.

Pozdrav. Kako ste? Ne znam.

Hvala lijepa.

Danas sam se išao testirati na sidu.

Godinama se nisam seksao.

Samo sam htio čuti dobru vijest.

No…

Ali doznao sam da imam sidu.

Kvrapcu.

Tako sam je dobio.

Da. Jeste znali da od ševe s vrapcima možeš dobiti sidu? Možeš.

Ne moraju ni biti gej.

Ali ovaj je bio gej. Bio je gej, da.

Od gej vrapca sam dobio sidu.

Nedavno sam zaspao u avionu.

Ne volim to jer se ne volim buditi u avionu.

Uopće se ne volim buditi.

Mrzim to, mrzim se buditi.

Najgori osjećaj na svijetu.

A moraš svaki… I danas sam morao. Ne možeš preskočiti dan.

Zbilja nije fer da svaki dan tako počne.

Jebote!

Ne želim.

Ne želim to.

Tek za jedno 40 minuta uvjerim sam sebe da je sve u redu.

„Čovjek si, malo debeo. Još malo i kraj.

Smiri se, još samo nekoliko takvih.”

Ali puno se gore probuditi u avionu.

Šokiraš se. Bio si u snu.

U podsvjesnom stanju.

A sad si u javnosti.

Iz nepoznatog dijela tebe koji je duboko u tebi

prijeđeš u sjedenje kraj nekog čovjeka.

Neki čovjek je tu.

Streseš se.

Probudio sam se u avionu i čovjek kraj mene rekao mi je da pričam u snu.

„Jesam li…?” „Da, uglavnom rasističke izjave.”

Da.

Jebote.

Nisam rasist.

Ali čovjek valjda može sanjati. Ne znam.

Sanjaš.

Ne mogu odgovarati za svoje snove.

Nisam dobar čovjek u snovima. Nisam.

Koliko ste se puta probudili

i pomislili da ste u snu bili dobri?

Ja u snovima činim strahote.

Strahote.

Sanjao sam da sam se popiškio na malo dijete.

Da. To je bio cijeli san, ne samo dio.

Cijelu noć sam se mučio.

Nisam htio piškiti na dijete.

Pitao sam se zašto piškim.

Čekaj, vrati se. Otpuzat će.

Hej, sanjam da piškim na tebe.

Čekaj. Stani mu na nogu. Evo.

Bio je to san.

Da. Što li to znači?

Psihoterapeuta sam pitao što znači san o tome da piškim na malo dijete.

Rekao je neka više ne dolazim.

Da.

Shvaćam. I meni je toga dosta.

Živim u New Yorku. Ne sviđa mi se to, ali kasno je.

Volim prirodu. Zato mi se ne sviđa. Ovdje nema prirode, divljih životinja.

Već 30 g. živim u New Yorku. Jedanput sam vidio pčelu.

Da, 1997. sam vidio pčelu.

U 38. ulici.

Bila je mrtva.

Da. Netko je ustrijelio pčelu.

Volim prirodu.

Volim otići daleko u prirodu, gdje vlada tišina.

Pogledaš mobitel, nema baš signala.

Kao kad te nitko ne gleda u gej baru.

Na miru si.

U prirodi je sve povezano.

Neki dan sam razmišljao o Suncu.

O Suncu. I o tome kako su vagine

poput Sunca.

Sunce i vagine imaju nešto zajedničko.

Fantastični su.

Kao prvo, zbilja su divni.

Divni.

Stvarno. Vagine.

Zamislite ih na sekundu.

Tišina.

Prisjetite se.

Divota.

Da.

I Sunce je super.

Evo kako su povezani.

I Sunce i vagine izvor su života.

I radosti.

Ali ne smijete gledati u njih.

Kad vam kažem, ne gledajte u njih.

Samo budite zahvalni za to što postoje.

Ali ne gledajte ravno u njih.

Požalit ćete.

Moja mama…

Što?

Ne, idem…

Ljudi, jebemti. Idem na novu temu!

Mijenjam temu.

Zaboga.

Moja mama

imala je odvratnu vaginu.

Ma ne, znate.

Hoću reći…

Nije bila tako loša.

Mama mi je svašta govorila.

Vjerojatno kao i druge majke.

Rekla bi da moram pojesti sve što je na tanjuru.

Zato što djeca u Africi umiru od gladi.

Poslije sam doznao da to nije istina, da umiru od side.

Koliko god ja jeo.

I ovo je govorila. Znate kad majke doje djecu…

Dijete nekad tijekom dojenja

ugrize majku za bradavicu i to je jako bolno.

Majka mi je rekla da sam i ja.

Ne sjećam se, naravno, bio sam pijan.

Naravno, majka me više ne doji.

Zato što smo je kremirali.

Baš zato smo je kremirali.

Rekoh da je moramo spaliti jer ne mogu prestati.

Da.

To sam rekao kad je majka umrla.

Sestra mi je to javila.

Rekao sam da je odmah moraju ispeći.

Ili ću je do kraja života sisati.

„Znaš kakav sam!”

Sestra ju je odmah zapalila.

Ne bi trebao samo tako spaliti mamu.

Ali nema kazne. Samo dođu i kažu da nisi trebao.

Mama mi baš nedostaje.

Baš. A tata ne.

Tata mi ne nedostaje.

Zato što nije mrtav.

Ali nije bio dobar tata. Ne, moj tata nije bio dobar otac.

Nije htio biti otac, nije mu se dalo.

Rekao je: „Ne, ne bih.”

Tako da nije.

Ali za mene je učinio nešto dobro i hvala mu.

Tako ja vidim život. Ako netko za mene učini bar nešto dobro, zapamtim to.

Sve drugo mogu zaboraviti.

A tata je kao otac učinio nešto dobro za mene.

Nikad me nije poševio.

Istina, nikad nije.

I tako je veoma pridonio mom životu.

Imaš golemu prednost u životu ako te tata nije poševio.

To mu moram priznati. Nije me poševio.

Mislim, još je živ.

Još me nije poševio.

Zapravo bi mogao…

Strogo gledano, još bi mogao. Ali sada mi već

to i ne bi tako teško palo.

Shvaćate? Bilo bi grozno da je to učinio kad sam bio dijete.

Ali s 58 godina mogao bih to podnijeti.

Ne želim da to učini.

Ne, doista ne želim.

Ali da to učini, mislim da ne bih ni otkazao nastup, recimo.

Tata sad ima 89 godina.

Smijete se jer zamišljate da me ševi?

Sad je smješnije.

Jer je malen i star i sve to.

Ovakav je.

„Tata, prestani, molim te.”

Imate pravo, to sam prvo trebao reći.

Da, tata ima 89 godina i sada je u domu.

U domu je. Znate što to znači.

U sobi mu je ružičasti plastični vrč za vodu.

Da, u domu je.

Sestre i ja smjestili smo ga u dom.

Bio je previše star da bi nas spriječio.

Bio je preslab da se odupre prisiljavanju.

Tako da smo ga onamo smjestili.

Iz dva razloga. Nismo ga više htjeli gledati.

Dosta smo toga vidjeli.

I drugo, ubojstvo je protuzakonito.

Ne smiješ to učiniti.

Tako da smo nešto morali smisliti.

Srećom, postoje ta mjesta. To je cijela jedna grana.

Ta mjesta baš zato postoje.

I oni to jednostavno shvaćaju.

Gledaš brošure i jasno ti je da shvaćaju u kakvoj si situaciji.

Piše: „Ne želite više gledati oca.

Ali ne smijete ga ubiti. Dovedite ga k nama.

Jamčimo vam da će zakonito umrijeti.

Ne od zanemarivanja, od očaja.

Umrijet će sam u sobi,

a kraj kreveta će stajati netko s Jamajke

i reći će: „Baš tužno.”

Tako piše.

To nam je zvučalo odlično.

I tako smo tražili dom za tatu.

Obilazili smo domove.

Ne s njim. To ne.

Njih ne vodite u obilazak.

Ne, prvi će put onamo doći onaj dan