Vitrival – The Most Beautiful Village in the World

Zdravo. - Zdravo.

Još jedan prijatan dan počinje s nama u eteru.

Ako još niste izašli iz svojih domova,

uskoro ćete shvatiti da jednom kada izađete,

bilo bi vam bolje da ste ostali unutra.

Kad smo kod toga, evo pesme koja će vam ugrejati srce,

kad već ne može da vam ugreje telo.

Muzika!

NAJLEPŠE SELO NA SVETU

Otvoriš šalone svog doma

Novom jutru...

Zdravo, Stibele.

FEBRUAR

Katrin! - Kati!

Zdravo.-Kako si?

Dobro. - Dugo se nismo videle.

I ti si došla zbog Kristijana? - Da.

Čoveče...

Ne mogu da verujem. - Veoma tužno.

A deca... - Pitam se šta ga je spopalo...

Bez objašnjenja... Veoma ružno.

Zdravo, Janik. Ovde Pjer Basten.

S Benžamenom sam u crkvi.

Opet je počelo. Jedan veliki je na vratima.

Jesi li sada slobodan?

Koliko ti treba da dođeš ovamo?

Sjajno.

Sutra je Kristijanova sahrana. Bilo bi dobro da ga više ne bude.

Hvala, vidimo se.

Dobio sam Janika. Stiže. - Sjajno.

Imaš li detalje? - Da, sve sam zapisao.

Vidiš li nešto? - Ne. Crkva nema kamere.

A susedi?

Pozdrav, Pjere, Benža. Otkud vi ovde?

Dođi da vidiš.

O, ne! Grozno... Videli ste šta se dogodilo?

Već su označili dvoranu. - Da, videli smo.

To je isti tip. Znak je isti. - Da, i ja tako mislim.

Čoveće... - Nismo još uspeli da ga uhvatimo.

Zdravo, Vili.

Benoa! Dobar dan. Videli ste ovo?-Da.

Besan sam! - Da, verujem vam.

Nije moguće... - Pozvao sam Janika, stiže.

Janik će to očistiti.

Do tada to moramo da prekrijemo.

Ne može ovako da ostane za sahranu. - Naravno da ne.

Kada dođe ministrant, koji je veći katolik od pape...

Ako on vidi to, pašće u nesvest.

Bićemo u patroli, možda su još u blizini.

U redu, hvala. Hvala, Benža, Pjere.

Vidimo se. - Vidimo se.

Koji đavo?

Na vratima... - Kakva propast.

Hoće li biti sve veći? I to sada na crkvenim vratima.

Hoće li policijska stanica biti sledeća?

Sledeći će biti na policijskoj stanici!

Vili i Benoa se nikada neće oporaviti od ovoga.

Sanjaće to sedmicama. - Seksualne noćne more.

Osećaš li to? Prava stvar.

Ne, zapušen mi je nos.

Ništa? - Ništa.

Nos ti je uvek zapušen.

Ne znam, to je vanila?

Cigara s Havane.

Cigara s Havane. Gde si to kupio?

Na Kubi?

U prodavnici, šta misliš? -Aha...

Samo slušam uputstva lekara. "Odmaraj se!"

Rado bih se odmarao, ali stalno me zove za pomoć...

To se zove "delegiranje".

Ništa ne može sam... - Pažnja, patrola!

Šta ima? -Gospodo.

Dobar dan, policajci.

An-Mari, prijateljica tvoje mame.

An-Mari? - Stanuje niže u ulici.

Nemam pojma.

Ima leukemiju? - Šta?

Leukemiju.

Njena sestra je to shvatila. Spuštala se stepenicama na guzici.

Nije mogla da stoji pa je otišla kod lekara...

Njen muž ima mladež na vratu... - Da?

Rak kože. - Dođavola...

Svi imaju rak. - Da.

Kristijan je počinio samoubistvo...

Pomisliš da se ljudi samo ubijaju

i da danas niko ne umire od bolesti.

Ne razumem. Mrtva je ili nije?

Ne, samo objašnjavam situaciju. - Aha...

Kad smo kod toga, znaš li nešto o seksualnim grafitima?

Po Vitrivalu.

Video sam ih nekoliko. Mislio sam da je to onaj mali Turčin.

Ali on nije u Vitrivalu, što skida sumnju s njega.

Gde je on? - Na izletu.

Izlet sa šestim razredom. - Dobro.

Nije u Vitrivalu.

Sjajno im je krenulo, proveli su tri sata na benzinskoj stanici.

Potom su deca bila tako teška

da se njihova profesorka, gđa Mari, dok je igrala badminton s decom,

rasplakala.

Čoveče. - Znači, sve je u redu.

Moglo bi se reći...

Mi idemo. - Hvala.

Vidimo se. - Srećno s patrolom, momci.

Poljubi me, pre nego što me ubije

To što više nećemo nikada zajedno plesati

Imamo poziv Batista

iz restorana s krompirićima Renome u Vitrivalu.

Pozdravlja sve svoje kupce...

Pozdrav. Zdravo. - Zdravo.

I prijatelje i roditelje, Veronik i Lika.

Šta to imaš?

Sendvič. - Druže...

Dobar je. - Ne možeš da mešaš šunku i džem.

Odvratno... -Šta je s tvojom starom, trulom testeninom?

Imam novu.

Juče si je skuvao? - Nisam.

Imamo molbu Katrin.

Katrin iz Vitrivala izgubila je maramu na cvetiće

i moli naše slušaoce da se mole Svetom Antunu

kako bi joj pomogao da nađe maramu.

Zahvaljuje se svima.

I danas je rođendan Luiz iz Vitrivala,

naše omiljene bubnjarke!

Kada odlazim s posla, napolju vlada mrkli mrak!

Dobro... - Jeste li vi nešto videli?

O čemu je reč?

O grafitima. Seksualnim grafitima u Vitrivalu.

Jeste li nešto videli? - Ne.

Iskaču poput zečeva. - Nema kamera?

Neće crtati grafite pred kamerom...

Neće stajati tamo gde ih vide.

Šta ako postavite kamere na strateške lokacije?

To je kršenje privatnosti.

Osim toga, recite mi koje su to strateške lokacije.

Gde bi trebalo da ih postavimo?

Pa, teško je reći gde će sledeći put crtati.

Dobro... -A mali Turčin?

To smo već istražili. Na izletu je.

Neko drugi to crta... - Dakle, to ne može biti on.

Šta je s digitalnim otiscima?

Smiri se, Bernadet. Ovo je Vitrival, ne Ekipa za uviđaje iz Njujorka.

Otisci i slično... - Nemamo mi novca za to.

Samo smo nas dvojica.

Treba ih uhvatiti na delu.

Svi treba da se ujedine, da pripaze na njih i tako ćemo ih uhvatiti.

Stvarno mislite da bi odrasla osoba to radila?

Iznenadili biste se... - Očigledno su nesputani.

Onime što sve ljudi danas izvode.

Baš šteta. - Današnja deca...

Stvari nisu kakve su bile.

Svejedno je neobično. - Da.

Pa, danas nećete rešiti slučaj. - Ne bih rekao.

Mogu li da vas razvedrim nečim? Na kuću? Kolom?

Kolom, radimo. - Može, hvala...

Hvala. Zdravo.

Nat?

Draga, jesi li kod kuće?

Ljubavi! - Ljubavi!

Završila sam sa zidovima u vešeraju.

Kako si? - Dobro.

Videćeš, sjajno izgleda.

Dobro izgleda.

Da, pogledala sam nekoliko snimaka. Dodala sam malo vode.

Vidiš li razliku? - Da.

ZABRANJENO BACANJE SMEĆA

Njene misli su s Kristijanovom porodicom

na ovaj tužan dan za njih.

Evo i podsetnika.

Veliku Vitrivalsku buktinju koja će se održati 25. februara,

zapaliće najnoviji bračni par sela u 20 sati...

Opet smo te uhvatili! - Koji đavo?

Koliko puta moramo da ti kažemo? Nema paljenja vatre na sto metara od kuća!

Naporan si... - Možda "Zdravo, tata"?

Da, da... - Dobar dan, drago unuče.

Ovo je užas. Dolazili smo već 10-20 puta.

Šta još možemo da kažemo?

Uvek si to ti! - Nije to ništa.

Dim se vidi skroz kod Benžamena!

Vrlo smo blagi. - Evo opet...

Nisam nikome naudio!

Pozvaćemo kolege i proverićemo.

Mogući dim će ići prema šumi.

Mogući dim? - Preblagi smo... Pjere.

Mama će biti srećna kada sazna da njen novac za odmor ide na kazne.

Ne tretiraj nas kao idiote. Dovodiš nas u škakljivu poziciju.

Ni nama ovo nije drago.

Kada drugi budu ovo radili, reći će: "A svom tati nisi napisao kaznu!"

Slušaj, to je za Kristijanovu sahranu.

To je novo. Jedna zvonjava za smrt, jedna za sahranu.

Uvek su bile dve zvonjave.

U Vitrivalu zvono uvek zvoni dva puta kada neko umre...

Ovo će te skupo koštati.

Daj...-Ozbiljno ti kažem.

Nemoj slučajno opet da zapališ kada odemo. Znam ja tebe.

Zar ne možeš da razgovaraš s njim? Stalno moramo da se vraćamo.

Šta da radim? - Vidiš šta on radi!

Samo mu reci da ne pali vatre. - Misliš da me sluša?

Ma šta učinili, stvarno mislite da će nas poslušati?

Treba li da ga nadzirem ceo dan?

Pa, ovde si. - Ali radim druge stvari.