The Bear

Hej.

Znaš koji je danas dan?

Sreda.

Ali morala sam da razmislim.

Znam, ja nisam imao pojma.

Dešava ti se to?

Stalno.

I meni.

Voleo sam srede, kao dete.

Jer je pola nedelje prošlo?

Reći ću ti nešto. -Da?

Moram da budem iskrena. Volim ponedeljak. -Ponedeljak?

Sve je moguće.

Tako je.

Dobro. Omiljeni dan u nedelji?

Ne nedelja.

Anksioznost oko sledeće nedelje? I restoran tad ne radi.

Objasni. -Nervozan sam jer nemam šta da radim, valjda.

Teško je isključiti se. Naročito noću.

Kao neko zujanje. Nemoguće je prekinuti ga, znaš?

Nemoguće je.

Srce ti brzo kuca. Jesi dobro? -Da, odlično sam.

Sigurno?

Sigurno.

A ti? -I ja sam dobro. Da pitamo to sad još pet puta?

Može. -Dobro.

Mogu nešto da te pitam? -Da. -Šta je ovo? Šta ti se desilo?

Zgrabio sam vrelu šerpu.

Mora da si je baš zgrabio, baš je duboko. -Nisam obraćao pažnju.

Da li je bolelo toliko da uopšte nije bolelo?

Da.

Primili smo jednom jednu devojku, isečenu po celom telu. Za Dan nezavisnosti.

Tad je uvek najgore. To i Dan Svetog Patrika. -Stvarno?

Da. Kad je najgore u restoranima? -Subotom u 8:15.

E pa, zamisli to, samo još mnogo gore. -Važi.

Došla je ta devojka, i bila je stvarno prelepa.

Imala je možda 17 godina, i bila je na nekoj žurci, igrala je i...

Bilo je baš loše.

Šta se desilo?

Saplela se i pala na stakleni sto, skroz je prošla kroz njega.

Imala je ožiljke po celim rukama, i po leđima i po stomaku, svuda.

I krvarila je, a nismo uspeli da utvrdimo odakle, a ni ona nije znala.

Nije znala šta se desilo. Nije znala ni gde je.

Bili smo pretrpani. Pogrešno sam nešto pročitala. Imala je alergiju na penicilin.

I pala je u šok, bilo je tako strašno. -Da.

Dali smo joj epenefrin i...

Ja sam se osećala užasno.

Bila je tako dugo u operaciji, i kad je izašla...

Bila je prepuna šavova i lepka za kožu.

Imaće te ožiljke do kraja života, po celom telu.

Ali kad se napokon probudila, nije mogla da prestane da se smeje.

Što?

Mislim da još nije počelo da je boli.

Samo reci. Šta misliš?

Super je.

Tata.

Dušo. -Hoćeš da mi kažeš šta stvarno misliš?

Mislim da je previše mali, previše skup, i dalji od restorana.

Deluje mi da si dosta negativan. -Nisam negativan.

Samo mislim da možeš da ostaneš sa mnom i uštediš.

Rekla sam ti već da ću dobiti povišicu. -Nisi mi još rekla šta piše u ugovoru.

Ne mogu, još ga sređuju. Zato ne mogu.

Nat još nije ni poslala. -Jesi li pipnula ove zidove?

Tanki su. -Nisam pipala zidove. -Tanki su. -Dobro su.

Ne, ne znam šta je nestabilnije, ovi zidovi ili ta obećanja o partnerstvu.

Hoćeš da te ubijem? Mogla bih. -Tanko je.

Dobro je. -Sidni, tanko je. -Prestani. Samo govoriš bilo šta. -Nije tačno.

Ne?

Mislim da žuriš. -Ti nećeš da se ja odselim.

Nije tako. Hoću samo da ne žuriš. -Pa, ne mogu, jer sam već potpisala zakup.

Sidni.

Idemo da ti nađemo kauč.

Hoću jednu veliku ugaonu garnituru. -Ne, idemo po nešto polovno. -Dobro, može.

Dobro jutro žabice. Jesi li budna?

Jesam. -Da? -Da.

Sad si zvučala kao rođak Nil. -Da.

Biće ti zabavno danas. Frenk te vodi u Muzej nauke i industrije.

Šta je Frenk? -Šta je Frenk? -Da. Ko je meni Frenk?

Frenk je mamin verenik. -Kako ja da ga zovem? -Ne znam.

Zovi ga kako hoćeš. -Ali nije mi stric, kao Karmi. -Niko nije kao Karmi, dušo.

Sviđa ti se Frenk, zar ne? Dobar je.

Ali sve je malo drugačije, zar ne? -A ti si sam. -Nisam sam. Imam tebe.

Ne kad ja nisam tu. -Misliš da sam sam? -Mama to misli.

Rekla je "sam" ili "usamljen"? -Ne znam.

Dušo, ja sam dobro. -Mogu li da dobijem sto svećica? -Sada, odmah?

Ne, za rođendan, na torti. -Da. Za dva meseca, daću ti stotinu svećica.

Rekla sam samo tebi i teti Didi. -Kad si nju videla? -U prodavnici, sa mamom.

Doći će na venčanje. -Teta Didi dolazi na venčanje? Odlično.

To je super.

Da.

Da.

Volim te. -I ja tebe.

Ćao.

O čemu razmišljaš? -Obećala sam da ću ići da je vidim...

Znaš kako kažu, nađi Didi pre nego što ona nađe tebe. -Tako kažu? -Ja mislim.

Sigurno je u redu da odem? -Želim da odeš. -Da? -Da. -Dobro.

Vraćam se za nedelju dana. Možemo se čuti preko video poziva. -Znam.

Još dve nedelje. -Dve nedelje? -Tako je.

Hej.

Hej, Džeri. -Dobro jutro, Tina. Drago mi je da te vidim.

To je to? -To je to. Malo je mrtvo. -Da.

Povrće više ne raste kao nekada, ima sve manje uzgajača.

Ranije je ovde moglo sve da se kupi, za ceo meni. Sve na jednom mestu.

Šta raste zajedno, služi se zajedno. -Šta raste zajedno, služi se zajedno.

Hvala ti, Džeri. -Čuvaj se. -I ti.

Treba da bude elegantnije. -Još desno? -Izgleda malo nesređeno. -Nekako je ošto.

Treba da bude ravno. Sad izgleda dobro. -Hoće Ber misliti da je dobro? -Naravno.

I ja mislim. Karm, dođi da vidiš. -Dolazi ovamo. -Dođi da vidiš. -Upomoć!

Ne! Molim te! -Tišina. Ne želim.

Dođi, ovde je baš lepo. -Baš je dobro ovde. Dođi da ti pomognemo!

Dolazim. -Samo opušteno. Izgledaš dobro. -I ti.

Je l' to neki voz na kravati? -Dobar je, zar ne? -Baš.

Šta je bilo? -Ber. -Hoću ja. -Ne, čekaj.

Svaki bitan kritičar. -Hoću ja. -Svaki bitan restoranski kritičar ikada.

Mrzim ovaj osećaj. -Koji osećaj, Karm?

Doguraj nas do vrha, Ber. Mislio sam da si bolji.

Možda je ovo vrhunac tvog talenta.

Nisam siguran.

Dobro ovo izgleda. Pametno. Ted? -Šefe.

Molim te pomozi Ebri da iseče hleb za sendviče. -Sa zadovoljstvom. -A ti.

Stavi ovo u neku fasciklu, tamo kod hostese, dobro? -Da.

Nema problema. Hvala što si došao. -Hvala vama.

Ponosan sam na nas. -I ja. -Ponosan sam. -Tako je.

Ako iko od ovih ljudi ušeta u restoran... -Da? -Palimo crveni alarm.

Crveni alarm. -Tako je. -Apsolutno.

A šta ako su već bili? -Nemoguće. Sve sam ih zapamtio.

Tek smo sad ovo odštampali. -Još ranije.

Ima smisla. -Tako je. Imaš bolesno dobro pamćenje.

Najbolje je. -Stvarno jeste. -Najiskrenije. -Ted!

Da? -Ebra! -U redu! Mislim da Ber počinje da me poštuje.

Ne. -Kao čoveka, ne kao prijatelja. -Da te poštuje, ja bih znao za tu informaciju.

Ne bi mogao da zadrži za sebe. Morao bi to da izbaci iz sebe.

Rekao bi meni jer sam mu najbolji drug. I onda bi ja rekao tebi da te poštuje.

A nije ništa rekao? -Sad znaš. -Zar nije dobro što ja radim ovde? -Najbolje.

Volim te. -I ja tebe. -Idem da pomognem da se iseče hleb. -Idi.

Sendvič za Eli V.

Korpa za četvoro za Roberta. -Napokon. -Eli V.

Ebra, šta radiš ovde? -Samo sekund. -Ćao, Čič. -Šta ima, Karm?

Nemoj da dimiš pored prozora. -Pogledaj kakav nered.

Muka mi je da te gledam.Sendvič mora da bude uredan. Ne sme da bude pretrpan.

Zajebi ove korpe. Ljudi su odvratni. Sve će ih uništiti. Reši ih se.

Ja sam raniije radio na šalteru. Čaki je pakovao. Majki je bio za kasom.

Bilo je kao u operacionoj sali. -Ja sam radio u bolnici ranije. -Stvarno?

Mnogo ljudi je umrlo. -Kakav si ti morbidni kretene.

Koja životinja bi ti htela da budeš? -Konj-sirena.

Konj? -Ne, konj-sirena. -Konj-sirena. -Tako je. Šta bi ti bio?

Gusenica. -Što? -Nemam pojma. To mi je prvo palo na pamet.