Masters of the Universe

Одакле да почнем?

Заправо желим да кажем

да сам све што јесам због тога одакле потичем.

Етернија, свет бескрајне лепоте.

Све оно што постоји само у легендама и бајкама...

На Етернији је то стварно.

Грифони, змајеви, тигрови који причају,

чаробне шуме, ужарене пустиње, острва на небу, шта год пожелите.

Часна реч, нисам на дрогама.

Онда имамо Дворац Сива лобања.

Отац ми је једном рекао да је Етернија само срце космоса.

А Сива лобања је срце тог срца.

Онда је срце срца

тог срца Моћ Сиве лобање.

Кажу да чини човека моћним попут бога.

Да би била безбедна, Моћ је везана за једног носиоца.

Древни мач који се зове Мач моћи.

Знам, али тако су га назвали.

Легенда каже да ће се, кад Етернији буде требало,

појавити херој и владаће мачем...

Знате већ, користиће га...

Изузетно.

До тог дана, био је закључан у дворцу

под будним оком Чаробнице...

Она је била мудра и древна

и помало застрашујућа, искрено. Али, супер је. Кул је.

Стотинама година Сива лобања је била под заштитом мојих предака.

Ја потичем из веома импресивне лозе моћних хероја.

Племенитих, јаких, неустрашивих.

Али, мама, ја нећу да се борим.

Сви су већи и јачи од мене.

А и лоша ми је координација руку и очију.

Глупости! Ко ти је то рекао? - Страшко.

Истина је. Најмањи је и најслабији.

Чудо је што није поломио ниједну кост, нити умро.

Шта треба да ради принц ако не да тренира с оружјем?

Не знам, можда да се игра са Страшком.

Иди сам. Ја ћу наћи клупко вуне и супер ми је.

Уопште не помажеш.

Морам да идем?

Тренинг с оружјем. Сместа.

Слушајте, будући ратници Етерноса.

Не постоје статуе губитника...

Нема улица названих по кукавицама...

И нема парада ако си дао све од себе.

Ова земља, тај дворац, ваш цео живот

изграђени су на плећима жена и мушкараца који су победили.

Као Човек Оружје вашег краља, извојевао сам бројне победе.

Зато смо сви овде.

Спасао сам гузицу вашим родитељима.

Спасао сам гузицу вашем комшији, као и комшијиним родитељима.

То је много гузица. Суштина је да сам се борио за вас,

сад је ред на вас да се борите за мене брзим рефлексима,

сигурним нишаном и врсним мишићима.

И овим.

Зна ли неко шта је ово?

Штап.

Хвала што си нас просветлио очигледним.

Још неко?

Тила?

Твоје руке.

То је моја паметница!

Ово су ваше руке. Ваш продужетак.

Поделите се у парове. Узмите оружје.

Хоћу да видим велике, сјајне модрице.

Хоћу да видим крваве носеве. Хоћу да видим окрњене зубе.

Идемо. Стојите чврсто.

Дијан, хоћеш да... - Да је стварно, већ би умро двапут.

Адаме! - Поглед напред!

Морате да га гледате у очи кад му разбијате лице.

Блокирај или ће следећи пут бити јаче.

А да седнемо и попричамо о овом?

Хеј, Адаме. Само ради шта можеш, важи?

Добро. Тила.

Каква си ти то другарица?

Она која ће те премлатити.

Данкане...

Како напредују наше новајлије?

Врсна и марљива дружина, величанство.

Сви?

Немој да плешеш, Адаме.

Хајде. - Удари ме! Удари ме!

Прави будалу од себе.

Обећао сам да ћу направити човека од њега и хоћу.

Да. Али каквог човека?

Адаме! - Само ме удари!

Ипак ју је разоружао.

Не иде то тако, пријатељу стари.

Победио сам! Победио сам!

Глупираш се, Адаме.

Дечаче?

Бори се са мном. С овим.

Подигни га.

А сад...

Брани се.

Тата!

Тата!

На овом свету нема места за слабе.

Да, тата.

Сад то изговори.

На овом свету нема места за слабе.

Адаме! Устани!

Устај.

Кад паднеш,

то ти је шанса да држиш главу високо.

Изгледај јако.

Кад се окрене, видеће те.

Желиш да му покажеш да умеш да примиш ударац.

Кад се окрене, неће видети уплашеног дечака.

Видеће мушкарца.

Шта ће видети?

Мушкарца. - Одлично. Гледај.

Чим се окрене.

Прошетај и проћи ће, момче.

Представа је готова. Назад на посао. Идемо.

Адаме? - Шта ћеш ти овде?

Пратила сам те.

Дошао сам да будем сам...

Не буди такав давеж.

Не мислим да си био слаб.

Данас на тренингу.

Мој тата мисли.

Је ли оно... Чаробница?

Шта то гледа?

Краљу Рандоре, нападнути смо.

Решићу ово, величанство.

Краљевска гарда је обучена за ово.

Обећавам...

Никакво зло неће задесити ни вас ни вашу породицу.

Одвешћу вас безбедно у Сиву лобању. Стражо!

Хеј, све је у реду.

Не одвајај се.

Тила! Хајде.

Тата...

Бојим се.

Ко те је научио ту реч? Ја свакако нисам.

Све ће бити у реду, душо.

Шта год се деси, све док сам ја ту, немаш разлога за страх. У реду?

Хајде. Идемо.

Сад! Крените, крените!

Превише их је.

Велика војска значи само једно.

Више мета.

Крените, крените!

За мном.

Идемо овуда.

Добро, останите ту.

Слабашни дворски дечаци.

Величанство, идите и не заустављајте се.

Идите. Решићу ја ово.

Неко тражи кавгу.

Ту ћеш стати.

Како се усуђујеш да дођеш у мој град! Зар не знаш с ким се качиш?

Хајде, реци ми.

Ја сам Данкан, командант Краљевске гарде.

Краљев проклети Човек Оружје.

А данас...

А данас...

Ниси успео.

Тата? Тата!

Хајде. На ноге. Устани. Хајде. Молим те.

Тила...

Нисам успео.

Хајде.

Држи се.

Рандорова владавина се окончава вечерас.

Мислио си да си тако јак и ниси се бојао оног што вреба из таме.

А то сам био ја.

Ја сам вребао.

У најдубљим и најтамнијим деловима свемира,

вребао сам.

Али сад излазим на светлост...

А ти ћеш гледати сопствени крах.

Идите. Не осврћите се.

Адаме, не брини, сине мој. Ја те чувам.

Буди јак, сине. Задржаћу их.

Тата? - Идите!

Тата!

Шта ћеш ми учинити, немани?

Само ћу ти одрубити главу.

Каква год ми била судба, Етернос никад неће бити твој.

Твој дворац су пусте цигле и стакло.

А твоја круна, костим.

Не, ја желим моћ иза тога.

Зла Лин?

Зла Лин!

Лепо речено, господару Скелеторе. Права поезија.

Одведите га. Његово време је прошло.

С новим свитањем,

Етеренија ће видети мој успон.

То је то. Завршио сам. - Свакако, господару.

Кад подигнем песницу, завршио сам. - Да.

Ово је кулминација!

Знаћемо убудуће, господару.

Долазе.

Сива лобања ће пасти.

Не, опстаће.

Донеси ми Мач, дете.

Да. Пожури.

Мораш да однесеш Мач на безбедно, далеко одавде.