The Bear

Nikad mi nije dozvolila da se plašim. Da brinem.

Sve je držala pod kontrolom. Uvek je sve išlo kako treba.

Sve je to sama radila.

Bila je ljubazna prema svima.

Bila je duhovita.

Puštala me je da gledam koje god filmove hoću. Dala mi je da gledam Robokap.

Dobro je kuvala.

Kad sam bio mali, često smo jeli zajedno.

Voleo sam da samo budem u kuhinji.

Samo da gledam kako pravi večeru.

Bila je jako kreativna.

Mnogo je šila.

I volela je cveće. Baš je volela cveće.

Bila je jako pametna.

I volela je svakoga. Mislim da se to vidi, jer je toliko ljudi došlo.

Uvek sam se osećao voljeno.

Nije bilo važno šta se dešava, ako sam nešto zgrešio, ili štagod.

Znao sam da me sluša.

I ona je znala da je slušam.

Bila je bolesna. I iako nije mogla da govori,

ponekad mi se činilo i kao da je ta komunikacija bila bolja.

Stvarno smo morali da obratimo pažnju jedno na drugo.

I da se pažljivo gledamo.

Ne znam kako je biti roditelj.

Ali znam kako je biti dete.

I kada neko zaista obraća pažnju na tebe.

To je...

To je bilo baš posebno.

Hvala vam svima što ste ovde.

Šefe.

Ovo izgleda drugačije. -Da. Proširila sam margine.

Zašto? - Jer stalno pišeš po marginama.

To je baš lepo. Hvala ti. -Nema na čemu.

Kako se osećaš? -Videćemo. Ti? -Videćemo.

Koka kola? -Tu je. Listići? -Tu su.

Flomaster? -Tu je. -To je to. Dobro si?

Dobro sam. -Dobro. Otvaramo.

Hoćeš ti? -Na tebe je red. -Spremite se, gušteri.

Vrata!

Špargla sa pačijim jajetom i krompirom. Ravioli sa graškom i musom od parmezana.

Imamo hamači sa grejpom, karfiolom i blitvom.

I biftek sa pečurkama i sosom od višnje. Svi ste dobro?

Šefe. -Odlično. Idemo.

U redu. Idemo, medvedići. Srećna vam sreda. -Srećna sreda.

Večeras smo zatrpani, ljudi. Nekoliko bitnih gostiju.

Imamo jedan 47. rođendan u 7 uveče. 45, odbornik koji slavi godišnjicu.

Hoću da budemo oštri.

Da budemo bistri. Hoću i da se zabavimo, u redu?

Danas nam je posebna špargla, izgleda sjajno.

Služi se sa prepeličjim jajetom i pireom od repe. -Od krompira. -Dobro.

Služi se sa pireom od krompira i repe... -Jaje i krompir.

Špargla se služi sa prepeličjim jajetom i pireom od krompira.

Šefe Markuse, šta ima za desert? -Princes torta, gelato od kokosa, kavijar kup.

Tako je, sjajno. Svima je jasno? - Da.

U redu. Da se bacimo na posao. - Šefe.

Vrata! -Vrata!

Dobrodošli. Pripremili smo vam predivan meni za večeras.

Za svaki slučaj, imate li neke alergije, ograničenja, stvari koje nećete da jedete?

P dva. Alergija na školjke, alergija na gluten. -Hvala.

Prvi sto za dvoje. Bez školjki, bez glutena. -Šefe. -Počnite sa dve supe.

Sto za četvoro, šefe. Još četiri supe. -Šefe.

Ruke.

Sve u redu?

Sranje.

Jebote.

Vrata! -Vrata.

Dva raviola, molim. -Šefe. Dodajte mi hamači. -Ruke.

Hej, šefe Sidni. Treba mi vagju. Ljudi čekaju već pola sata.

Evo ga, Dzefe. -Hvala, Tina. Hvala. -Ne, Ti. Ispočetka.

Radite polako. -Šta? Ne, Ti. Stavljaj to na tanjir. -Šta mu fali?

Nije dobro. -Zajebavaš me? Savršeno je. -Nije dobro skuvano.

Ispočetka. -Kakav šupak. Najebaću.

Ako nije savršeno, ne izlazi, jasno? Budi muško i reci to ovima ispred.

Riči. -Zajebavate me, stvarno. Je l' piju nešto? -Da. -Pošalji im piće na naš račun.

Ili više pića, molim te. Markuse. -Šefe. Treba mi kruška i bri, brzo.

Najebaćeš. - Ti mene zajebavaš. -Žao mi je, Džefe.

Ne izvinjavaj se, samo nastavi. -Treba mi taj vagju. -Radim na tome, Džefe. -Hvala.

Ruke.

Ruke.

Ruke.

Ruke.

Ruke, molim.

Hvala.

Jebote. -Dobrodošli u Bif. Samo trenutak.

Jebote.

U rukama imam račun od 11,268 dolara za puter.

Druže, šta je ovo? Retka Transilvanijska koza sa pet sisa? Ne možemo ovako.

Orvelovski je. -Distopijski puter? -Šta? -O čemu ti pričaš?

Ne. Iz Orvela, u Vermontu. -Orvel u Vermontu. -Da. -Pa naravno.

Idem da im pošaljem 20 hiljada. -Najbolji je. -Naravno. Popuši mi.

Kako nam opet fali kašičica?

Vrata. -Vrata!

Srećan ponedeljak.

Izvini, samo sekund. Riči, pomeri se. -Samo sekund. -Pomeri se. -Bože.

Gde žuriš? Pišem listu. Kakvu listu? -Obaveze.

Ne, Riči. -Da. -Ne, Riči. -O da. -Imamo listu. Ne.

Pravite mi problem. Pišem i ja neke obaveze.

Promene u meniju se najavljuju unapred. Osam sati ranije je u redu.

Deset bi bilo idealno. Skratiti nokte.

Spremnost da se prilagodimo dijetetskim ograničenjima. Toga nije bilo na listi.

Radost. Uopšteno ovako. Sve su ovo konkretne stvari. Vrlo je jednostavno.

Ovo je trošenje vremena. -Nije. -Jeste. Trošiš mi vreme. -Ne trošim.

Otvoreno srce, otvoren um. To je bitno za tebe. -Daj tu listu Šugar.

Osnovna pristojnost i maniri. - Daj to Šugar.

Okruženje koje prihvata i ohrabruje malo šarenila i sanjarenja. - Riči, dosta.

Vrati se na posao, molim te. -Šta sam rekao? -Hvala ti. -Ima još. -Hvala.

Vrlo si defanzivan. Vidim šta radiš. -Hvala. -Kučko.

Vrata. -Vrata.

Srećna sreda!

Ne sviđa mi se ovo.

Za iznenađenje? -Jebeš to. Zašto? -Jebeš iznenađenja.

Ja ih volim. -Ne. Voliš ti iznenađenja. -Da, jebeno iznenađenje!

Riči, bez iznenađenja. -Nego šta! Ne mešaj mi se u sanjarenje, Karmen. Idemo.

Jedan, dva, tri.

Sranje.

Sranje.

Pažljivo. Sad ću se vratiti da počistim.

Dobro, spusti pastu u vodu.

Dobro. Sad sos u tiganj.

Tako je, da.

Dobro, i sad samo kuvaš. -Ruke.

Da, šefe.

Da, dobro je.

Samo polako, šefe.

Dobro.

Iz prve.

Hvala, šefe.

Vrata!

Ruke. Trebaju mi ruke.

Mogu ja. -Sigurno? -Šefe.

Znaš šta treba da radiš? -Ja mislim. -Odneseš do stola.

Sipaš supu u posude. Daš im posudu, kažeš i "ovo je naša supa". Dobro?

Jasno? -Da, šefe. -Dobro, idi. Pažljivo. -Dobro.

Hvala, šefe. -Hvala ti.