The Sheep Detectives

OVCE DETEKTIVI

Draga Rebeka:

Znam da imaš mnogo pitanja.

Imam ih i ja.

Najzad, život je misterija.

Ali ako postoji jedan odgovor na sve zagonetke sveta,

jedna tajna za sreću,

predlažem sledeće:

ovce.

Ozbiljno.

Ovce su odgovor.

Dobro, dolazim.

U poslednjem pismu, pitala si me imam li neku posebnu ovcu.

Sve su posebne. Zato sam svakoj dao ime.

Na primer:

dvojicu prgavih blizanaca ovnova nazvao sam Roni i Redži.

Tu je ponositi i dostojanstveni ser Ričfild.

Pufna je najpufnastija.

Prava diva.

Zora je najradoznalija.

Mopl najstrpljiviji.

A Vunooki…

Nisam smislio neko bolje ime.

Dobro, znam da sam rekao da su sve posebne,

ali priznajem da su dve moje ovce posebnije od drugih.

To je Sebastijan.

Moj najveći ovan

i, poput mene, usamljenik.

Malo-malo odluta nekud.

I malo-malo, vrati se.

I konačno, Lili

Moja najpametnija ovca.

Čini se da uvek zna šta mi se mota po glavi

i šta mi stoji na srcu.

Ona mi pre svih pruža mir koji samo pastiri poznaju.

Mir koji donosi

staranje o najmilijim bićima na svetu.

Svaki dan se staram o njihovom zdravlju.

HRANA ZA OVCE

Dobro ih hranim,

uredno šišam.

Trudim se da ih zabavljam.

Kad se probudim Znam da ću biti

Da ću biti čovek koji se budi pored tebe

Vodim računa da popiju lek za koji mislim da bi rekle da ga vole

kad bi mogle da govore.

Vreme je za lek, druže. Tako.

Kad završim poslove pred zalazak sunca,

biram knjigu da im čitam naglas.

Detektivski romani, misterije, krimi priče. Moje omiljene.

„Znam kad je Rodni Holingshed ubijen

i znam ko je bio pravi ubica.”

Sviđa mi se da se pretvaram da razumeju priču.

Ali u sebi znam, ma koliko posebne bile, one su ipak

ovce.

Ne, nema više.

Slobodne ste.

Sutra ću pročitati kraj.

Zašto je sad prekinuo?

Taman je hteo da kaže ko je ubica!

Ovo je mučenje! Služavka je, zar ne?

Naravno da je služavka.

Ne, baštovan je.

Stalno kosi travu, a uopšte je ne jede?

Da. Sumnjivo je to.

Jeste li ludi? Doktor je.

Nema šanse. Grozna tetka je.

Grozna tetka je bila u drugoj priči, genije.

Otkud nama isti roditelji?

Evo ih, počinju.

Da.

Opet isto.

Svi grešite.

Ja sam ukapirala još pre dva poglavlja.

Služavka, zar ne?

Nije služavka.

Nećak, Berti Holingshed.

Ali, Lili, zar nije detektiv otkrio da je sve dokaze protiv Bertija

podmetnuo pravi ubica?

Tako je.

Zar ne shvatate?

Da bi izbegao kaznu, sam je podmetnuo dokaze.

Berti Holingshed je bio pravi ubica.

Zašto to radiš?

Džordž će sutra pročitati kraj priče. Videćete.

Ipak mislim da je služavka.

„Berti je dobro poznavao zakon

koji kaže da se osobi ne može suditi dvaput za isti zločin.

Zato je, da bi izbegao kaznu, sam podmetnuo dokaze.

Berti Holingshed je bio pravi ubica.”

Većina mojih ovaca po celi dan jede

ili misli na to šta će da jede.

Ali imam tri živahna jagnjeta čija je energija beskrajna.

Srećna, bezbrižna stvorenja, rođena u proleće.

Zapravo, skoro sva jagnjad su rođena u proleće.

Ali postoji jedno jagnje koje je rođeno zimi.

Zdravo.

-Ja sam Dejzi. -A ja Oliver.

-Ja sam Pikls. -Kako se ti zoveš?

Nemam ime.

Hoćeš da se igraš s nama?

Ne! Iš!

Ne smete da se igrate s tim zimskim jagnjetom.

Ono ne pripada ovom stadu.

Iz samo ovcama znanim razloga,

stado najčešće odbacuje jagnje rođeno zimi.

U redu je.

Samo zato što je zimsko jagnje drugačije.

Tako je. Dobro.

Imam jedno pitanje.

Zašto je Džordž tako fin prema tom jagnjetu?

Džordž nije ovca.

Niko ga nije naučio šta su zimska jagnjad.

I još nešto za kraj, ako prihvatiš moj poziv,

treba da znaš da živim blizu varošice Denbruk.

I u njoj ima nekih posebnih vrsta.

Na primer…

Dobro jutro, Kejlebe.

Kejleb, takođe pastir.

Dobro jutro.

Ne volim ga.

Hem, kasapin.

Stvarno ga ne volim.

Bet, gostioničarka.

Ne voli mene.

Mogla bih da ga ubijem.

Tim, policajac.

ŠOKER

Budala.

I velečasni Hilkout koji umišlja da je pastir naroda.

Naš odnos je komplikovan.

A sada, u današnjoj službi, Priča o izgubljenoj ovci.

Džordže, pridružićeš nam se?

Svi su dobrodošli u Božjoj kući.

Čak i kasapini?

Neću vam se pridružiti.

Došao sam da poravnam dug.

Dobri, stari Džordž.

Dobri, stari Džordž.

Ali dosta je bilo o ljudima.

Želim da upoznaš moje stado.

Željno iščekuju da te vide.

I ja isto tako.

Dođi uskoro, molim te.

Voli te, Džordž.

Pufno?

Imam jedno pitanje.

Da li od maslačka trepavice postaju lepe kao tvoje?

Ne, on nema uticaja na trepavice.

Ali zato je čudesan za vunu.

Pogledaj Vunookog.

On samo maslačke jede.

A to je maslačak? Važi.

Treba da sačuvamo malo za Sebastijana. Nema ga danima.

Šta nas briga? Otkad ga je Džordž doveo bogzna odakle,

stalno tumara po onoj varoši.

Neka ostane gladan.

To što on ne haje za nas, ne znači da ne treba da brinemo o njemu.

Sebastijan je deo našeg stada.

Gledajte! To je Kejleb!

Kuce!

Kuce, kuce.

Kejlebe! Ovamo!

Uvek mi se sviđa kako miriše.

To je zbog vunenih džempera.

Tako su predivno obojeni.

-Mogu li da uđem? -Odlazi!

Ulazim.

Tako je nov i lep i sjajan.

Misliš li isto što i ja?

-Lupa mi se! -Mnogo mi se lupa!

Redži! Roni!

Razgovarali smo o tome. Ne lupamo ništa osim kad…

Postoji opravdan razlog za lupanje.

Tako je.

Ovo je treća Kejlebova poseta ovog meseca.

Samo o jednom mogu razgovarati tamo unutra.

Mešanje stada.

-Mešanje stada! -Nove ovce.

-Novi pašnjaci! -Kuce?

Razmišljam o tome!

Dao sam ti priliku i ti si me lagao, Kejlebe!

Ne vraćaj se.

Čini se da neće biti mešanja stada.

Bila sam srećna.

Sad sam tužna i uznemirena.

Želim da zaboravim ovo!

U pravu si. Kakvo razočaranje.

Spremni svi?

Odlučujemo da zaboravimo Kejlebovu posetu dok izbrojim do tri.

Jedan. Dva…

A šta će Mopl? On ne može da zaboravlja.

Zašto ne može?

Jadni Mopl.

Rođen je sa strašnom manom.

Za razliku od nas ostalih, on ne može odlučiti da zaboravi.

Da.

Mople, kad mi zaboravimo, nemoj nas podsećati da se ovo desilo.

Jesi li sigurna? Nije bilo toliko strašno.

Nije. Ali nije bilo ni dobro. Zašto da se stresiramo?